Aspekti savremenog elektronskog bankarstva
АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК: Пећ - Лепосавић
АСПЕКТИ САВРЕМЕНОГ ЕЛЕКТРОНСКОГ
БАНКАРСТВА
- Завршни рад –
Студент Ментор
Јован Рашић бр. инд. Проф. др Никола Павловић
Лепосавић, 2024.
АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК: Пећ - Лепосавић
АСПЕКТИ САВРЕМЕНОГ ЕЛЕКТРОНСКОГ
БАНКАРСТВА
- Завршни рад –
Студент Ментор
Јован Рашић бр. инд. Проф. др Никола Павловић
________________________
_________________________
потпис студента
потпис ментора
Лепосавић, 2024.

1
УВОД
У последње две деценије, међународни финансијски систем је доживео значајне
структурне промене. Снажан пораст међународних финансијских токова широм света,
првенствено подржан либерализацијом и приватизацијом финансијских тржишта, потпуно
је променио тржишно окружење и законитост. У условима глобализације и развоја
рачунарске технологије, границе између националног и света нестају, што отвара до сада
незамисливе пословне могућности за компаније и финансијске институције. Најважније
промене и трендови који се могу препознати су дисинтермедијација (смањење улоге
финансијских посредника), развој секјуритизације, промене у регулацији пословања
финансијских институција, финансијске иновације и нови производи. Промене у
финансијским системима могу се видети у финансијским инструментима, технологијама и
техникама финансирања, у појави нових финансијских институција и великим променама
у регулацији финансијских институција.
У свету је све више међународних банака. Међу финансијским институцијама,
предности глобалне оријентације највише су препознале и искористиле банке које данас
послују широм света. Термин „међународна банка“ обично означава банку која послује у
другим земљама уз помоћ подружница. На међународном тржишту остварују велике
приходе због одсуства или благе контроле (нпр. неиздавање обавезних резерви, повољнији
порески третман и сл.) у односу на матичну државу. Као резултат изласка на светско
тржиште, међународне банке повећавају ликвидност и цену сопствених акција. Савремено
банкарство карактеришу и савремени банкарски послови као што су лизинг, факторинг,
форфетинг, који конкуришу класичним банкарским производима. Клијенти банке су све
финансијски образованији и спремнији да инвестирају у различите облике финансијске
имовине.
2
Појава нових финансијских инструмената на развијеним финансијским тржиштима,
као што су фјучерси, термини, опције, свопови, такође конкуришу традиционалним
банкарским производима и остављају све мање простора за рад банкарских институција и
њихових производа. Појава парабанкарских институција — инвестиционих и пензионих
фондова, брокерско-дилерских друштава, хеџ фондова, институција које се баве
клирингом, лизинг компанија, факторинг и форфетинг институција и других институција,
умногоме је допринела промени пословне филозофије банкарског сектора. Због свих
наведених фактора, традиционално банкарско пословање доживљава промене у виду
пословне филозофије и разумевања жеља и потреба клијената. Нови банкарски послови и
производи настављају да се појављују у свету и представљају сталан одговор банака на
промене у окружењу и једину алтернативу за одржавање своје конкурентске позиције на
тржишту финансијских услуга.

4
Иначе, према тада важећим прописима, сваки посао је морао да буде писмено
потврђен, евидентиран, а у одређеним случајевима и гарантован (оверен), тако да се скоро
девет десетина познатих докумената клинастописом односи на економске послове
( спискови и обрачуни књижења, купопродајних, закупних и кредитних уговора свих
врста).
Поред храмова, банкарством су почеле да се баве и приватне банкарске куће које су
се појавиле у време династије Хамураби (1830-1530. н.е.), о чему сведочи велики број
писаних докумената. Најпознатија од ових кућа била је „Егибијеви синови“ у Вавилону
(1120-480. пре Христа), која се није бавила само приватним депозитним и кредитним
пословима, већ и онима који су имали јавни карактер. Послови кредитирања, трампе и
залоге постојали су код старих Сумераца, Асираца, у Вавилону, на Кипру, код Египћана и
старих Грка. У Вавилону су се појавиле прве приватне куће Игиби и Мураш, које су се
бавиле пословима складиштења и чувања добара (жита, хране, злата и драгоцености) као и
позајмљивања робе другим лицима. Потврде за депоноване производе служиле су као
средство обрачуна и плаћања, а кредити су давани уз високе камате.
Ове куће су се звале тезауруси, па се из ове речи родио назив гомилање за
подизање, складиштење и чување робе и новца. Из Азије и Медитерана трговина се
преноси у Грчку, а са њом се развија банкарско пословање и неке врсте банака. С обзиром
да је у старој Грчкој сваки град-држава имао свој новац, мењачи новца – трапезари су
играли значајну улогу у олакшавању саобраћаја између градова-држава и трговаца.
Касније су трапезари почели да се баве позајмљивањем новца уз камату. Касније су
формиране велике мењачнице које су давале залоге залагаоницама, примале новац за
штедњу и обављале послове преноса новца.
У Грчкој се развило неколико врста банака, а међу најпознатијима биле су оне у
храмовима, као и градске и приватне банке. Узимали су депозите уз камату, давали
кредите са каматама, а бавили су се и платним прометом са другим градовима и државама
користећи акредитиве. У старом Риму долази до даљег развоја послова који представљају
Ibid, str. 5
Hadžić, M.,
Bankarstvo
, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2007.,
str. 2
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti