МАТУРСКИ РАД ИЗ РАЧУНОВОДТВА

Тема:

ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА

Ментор: Ученик:

САДРЖАЈ

УВОД.....................................................................................................................................................
3

1. ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА.............................................................................4

1.1. ПОЈМОВНО И СУШТИНСКО ОДРЕЂЕЊЕ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА И УЧИНАКА.....................4

2. ТРОШКОВИ – ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА......................................................5

3. УЧИНАК – ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА.............................................................7

3.1. МЈЕСТО ТРОШКА.............................................................................................................................................

3.1.1.

КЉУЧЕВИ ЗА АЛОКАЦИЈУ ТРОШКОВА..........................................................................................

3.1.2.

ФАЗЕ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА И УЧИНАКА....................................................................................

4. СИСТЕМ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА.......................................................................9

4.1.

ОСНОВНИ ОБРАЧУН ПО СТВАРНИМ ТРОШКОВИМА.......................................................................

4.2. ОСНОВЕ ОБРАЧУНА ПО СТАНДАРДНИМ ТРОШКОВИМА.............................................................

4.3.ОСНОВЕ ОБРАЧУНА ПО СТАНДАРДНИМ ВАРИЈАБИЛНИМ ТРОШКОВИМА –

(DIRECT COTING)............................................................................................................................................

5. КАЛКУЛАЦИЈА...........................................................................................................11

5.1. МЕТОДА ДОДАТНЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ........................................................................................................

5.2. МЕТОДА ДИВИЗИОНЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ ЦИЈЕНЕ КОШТАЊА.........................................................

5.2.1.. МЕТОД ЧИСТЕ ДИВИЗИОНЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ.................................................................................

5.2.2. МЕТОД ДИВИЗИОНЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ УЗ ПОМОЋ ЕКВИВАЛЕНТНИХ БРОЈЕВА.................

5.3. МЕТОДА ДИВИЗИОНЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ КУПЛОВАНЕ ПРОИЗВОДЊЕ........................................

6. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................................15

7. ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................................16

1. ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА

1.1. ПОЈМОВНО И СУШТИНСКО ОДРЕЂЕЊЕ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА И УЧИНАКА

Обрачун трошкова и учинака (у даљем тексту ОТУ) представља рачунску и калкулативну
основу рачуноводства трошкова и има за циљ да све трошкове који су настали у вези са стварањем
неког учинка (производа, услуге и сл.) обухвати и да их додијели носиоцима трошкова. У контексту
истакнутих циљева, задаци који су у фокусу ОТУ настоје да обезбиједе сљедеће податаке и то



податке о цијени коштања залиха недовршене производње и готових производа како би се
извршило њихово реално билансирање у Исказу о финансијској позицији /Билансу стања/,
односно како би се допринијело објективнијем евидентирању расхода и прихода у Исказу о
укупном резултату /Билансу успјеха/;



податке о цијени коштања учинака која ће послужити као основа за формирање продајне
цијене;



податке који ће бити у функцији информационе потпоре менаџменту предузећа за доношење
одређених пословних одлука, и на крају



податке који ће омогућити да менаџмент компаније јендоставније и сигурније планира,
контролише трошкове и остварења, ток рентабилитета па тиме и перформансе по ужим
организационим ђеловима привредног субјекта

У теорији и пракси се издиференцирало неколико приступа ОТУ, зависно од прихваћених
критеријума.

1. Према временском критеријуму прави се разлика између:

система обрачуна по стварним трошковима

– полази од стварно насталих (историјских) трошкова и

има за циљ да утврди стварне цијене коштања појединих производних учинака.
Дакле, усмјерен је на стварне (прошле) трошкове обрачунског периода и главни циљ обрачуна
је накнадна (обрачунска) калкулација;

систем обрачуна по нормалним трошковим

који, као и претходни, као основу користи прошле

трошкове, али у просјечним износима који су настали у низу ранијих периода;

систем обрачуна по стандардним трошковима

за потребе обрачуна трошкова и учинака

користи унапријед утврђене, односно будуће пуне трошкове јединице учинака (тзв. стандарде)
који би могли бити утрошени у процесу производње;

2. Према критеријуму обухвата, односно садржини цијене коштања прави се разлика између:

апсорпциони систем ОТУ

, по којем се у фази производње у цијену коштања учинка укључују

одговарајући износи свих трошкова производње (директни и индиректни), а у фази реализације још
и одговарајући трошкови управе и продаје;
-

систем обрачуна по дјелимичним трошковима (варијабилним

) – за потребе обрачуна трошкова и

учинака користи будуће само варијабилне трошкове јединице учинака, а у расходе реализованих
производа у фази реализације још и одговарајуће износе само варијабилних
трошкова управе и продаје;

3. Према критеријуму врсте производње прави се разлика између:

- обрачун трошкова по индивидуалној поруџбини – полази од тога да сви трошкови настају због
стварања једног производа који се ради по индивидуалној наруџбини за тачно одређеног купца или
клијента. Сви трошкови су изазвани индивидуалном поруџбином и настали трошкови се акумулирају
на једном мјесту и додјељују тачно одређеном производу;

https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_615927/objava_169804/fajlovi/RT%20udzbenik.pdf

- обрачун трошкова по индивидуалној поруџбини – полази од тога да сви трошкови настају због
стварања једног производа који се ради по индивидуалној наруџбини за тачно одређеног купца или
клијента (нпр. израдња бродова, специјалног намјештаја, појединачног аутомобила и сл.). Сви

трошкови су изазвани индивидуалном поруџбином и настали трошкови се акумулирају на једном
мјесту и додјељују тачно одређеном производу;
- обрачун трошкова производа – се јавља у ситуацији када у производњи настаје већи број идентичних
производа. Тада је неопходно одређеном методологијом сваком производу додијелити онај износ
трошка који је узроковао;
- обрачун трошкова серије (партије) – јавља се у ситуацији када у производном циклусу израђује
истовремено већи број истих или сличних производа за које се врши само једна технолошка припрема.
У овој ситуацији трошкови се алоцирају на одређену серију.

2. ТРОШКОВИ – ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА

                             Трошкови представљају вриједносни израз трошења фактора процеса рада у процесу
производње   ради     стварања   одређених   корисних   учинака.   Из   наведене   дефиниције   уочавамо   да
постоји узрочно-посљедична  веза између трошкова и учинака, тј. да нема учинака не би било ни
трошкова и обрнуто.
У контексту истакнутог је могуће издвојити три главне особености трошка

сваки трошак се изражава вриједносно (у новцу);

настаје као резултат трошења фактора процеса рада;

узрокован је, односно настаје стварањем одређених корисних учинака, било да су у питању
учинци као привремени носиоци трошка, било да је ријеч о учинцима као коначним носиоцима
трошка.

Због свог великог значаја, трошкови представљају изузетно честу тему дискусије унутар компаније
и стога је веома битно познавати њихову природу, обрачун као и врсте. Ово посебно из разлога што
је индустријска револуција довела до темељне трансформације концепта пословања, те тиме и
условила промјену структуре трошкова инкорпорираних унутар учинка.
Као вриједносни израз трошења, трошкови се обрачунавају множењем утрошака и набавне
цијене, односно:

Трошак =

Утрошак

набавна цијена

гдје је:

утрошак – натурални израз (кг, м², ком. и сл.) трошења фактора процеса рада у процесу
производње у циљу стварања корисних учинака;

набавна цијена – цијена по којој је набављен одређени фактор процеса рада (нпр. материјал) и
добија се множењем фактурне цијене и набављене количине (фц * Q, тј. нц = 2 КМ/кг * 2 кг= 4
км).

У литератури је могуће наићи на различите класификације трошкова. Иначе, највећи број подјела
трошкова подстакнут је захтјевима праксе обухватања и обрачуна трошкова за различите циљеве и
сврхе. Иако готово све подјеле трошкова које се сусрећу у релевантној литератури и пракси имају
оправдање и значај за проучавање и практичну примјену, обрачунски и/или калкулативни захтјеви
дозвољавају груписање различитих подјела у двије основне скупине и то

– група традиционалних (основних) класификација трошкова, као подјеле које су већ дуже времена
устаљене у литератури и које се мање-више односе на класичне захтјеве и системе обрачуна трошкова;

Ана Лалевић- Филиповић, Биљана Лукић, Рачуноводство, Београд, 2018.г. (стр. 120)

Ана Лалевић- Филиповић, Биљана Лукић, Рачуноводство, Београд, 2018.г. (стр. 122)