Ekonomija spoljne trgovine

Ekonomija spoljne trgovine

Output na nivou države se iskazuje putem dva agregata:
1. Bruto domaći proizvod (BDP) – Gross Domestic Product (GDP) – finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne države i čini ga ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne države u toku jedne godine. GDP predstavlja output koji je proizveden unutar granica jedne države u određenom periodu i u zatvorenoj privredi jednak je GNP. Može se dobiti na nekoliko načina:

• Sabiranjem bruto dodatne vrednosti svih privrednih jedinica rezidenata
• Zbrajanjem svih dohodaka u tekućoj proizvodnji (zarade zaposlenih, poslovni višak, amortizacija osnovinih sredstava) i posrednih poreza umanjenih za subvencije
• Sabiranjem vrednosti finalnih potrošnih dobara i usluga obračunatih po nabavnim cenama i umanjenih za vrednost uvoza dobara i usluga.

2. Bruto nacionalni dohodak (BND) – Gross National Product (GNP) – jednak zbiru GDP i neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta, tj. jednak je GDP uvećanom za dohotke koje su jedinice rezidenti primile od ekonomske aktivnosti ili svojine u inostranstvu, a umanjen za istu vrstu dohotka koji su isplaćeni jedinicama nerezidentima. Izvoz je prodaja u inostranstvu dobara i usluga proizvedenih u domaćoj državi, a uvoz je prodaja na teritoriji domaće države proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu.U otvorenoj privredi postoje dva potencijalna izvora dobara i usluga: lokalna proizvodnja i uvoz, a četiri potencijalne upotrebe proizvoda i usluga: privatna potrošnja, javna potrošnja, investicije i izvoz.

Razvoj teorije međunarodne trgovine

1. Apsolutne prednosti – Adam Smit – Država treba da se specijalizuje za proizvodnju i izvoz proizvoda kod kojih ima najniže troškove radne snage.

2. Komparativne prednosti – David Rikardo – Država treba da se specijalizuje za proizvodnju i izvoz proizvoda kod kojih ima najniže relativne troškove, odnosno kod kojih ima komparativne prednosti u odnosu na ostale učesnike u međunarodnoj razmeni.
3. Faktorska proporcionalnost – Heckscher-Ohlin – Država će izvoziti proizvod u kome se intenzivno koristi faktor proizvodnje koji je relativno obiman i jeftin.
4. Sličnost tražnje – Linder – Kompleksnost i diversifikacija tražnje za proizvodima raste sa rastom nivoa dohotka i utiče na strukturu međunarodne trgovine. Najintenzivnije međusobno trguju države sa sličnim nivoom razvijenosti i približnim nivoom dohotka per capita (po glavi stanovnika) usled sličnosti tražnje.

5. Ciklus proizvoda – Vernon – Zastarevanje tehnologije koja se koristi u proizvodnji određenog proizvoda utiče na promenu države koja ima komparativne prednosti u
proizvodnji datog proizvoda.
6. Imperfektnost tržišta i ekonomije – Krugman – Imperfektnost tržišta faktora proizvodnje i samih proizvoda ima odlučujuć uticaj na promene u strukturi proizvodnje i međunarodne trgovine, uključujući i industrijsku razmenu.
7. Konkurentska prednost država – Porter – Kompleksno shvaćena inovaciona aktivnost i tehnologija determinišu konkurentsku prednost država.Ekonomika spoljne trgovine

Apsolutne prednosti služe za upoređenje pojedinaca, firmi i država koje učestvuju u proizvodnji određenog proizvoda. Proizvođač koji troši manje inputa, tj. ima niže troškove, za proizvodnju nekog proizvoda ima apsolutne prednosti u proizvodnji tog proizvoda. Oportunitetni trošak jednog proizvoda je količina proizvodnje nekog proizvoda od čije je proizvodnje potrebno odustati da bi se oslobodili resursi potrebni za proizvodnju dodatne jedinice nekog drugog proizvoda. Država ima komparativne prednosti u proizvodnji određenog proizvoda, ako je oportunitetni trošak tog proizvoda u odnosu na ostale proizvode niži u toj nego u ostalim državama.Granica proizvodnih mogućnosti (linija PF) pokazuje maksimalnu količinu proizvoda A (vina) koja se može proizvesti pri bilo kojoj datoj količini proizvoda B  (sira), i obratno. Promena proizvodnih mogućnosti se iskazuje pomeranjem linije PF prema koordinatnom početku (smanjenje) ili od koordinatnog početka (povećanje).

Nagib krive predstavlja marginalnu stopu transformacije, tj. količinu proizvoda od čije proizvodnje treba odustati da bi se povećala proizvodnja drugog proizvoda za jedinicu. Kriva proizvodnih mogućnosti ilustruje različite kombinacije proizvoda koje data privreda može proizvoditi. Specijalizacija i trgovina su obostrano korisne ako trgovinu posmatramo kao indirektni metod proizvodnje. Domaća država može proizvoditi vino direktno, ali trgovina sa stranom državom omogućava da „proizvodi“ vino tako što će proizvoditi sir i zatim ga razmenjivati za vino. Ovaj indirektni metod „proizvodnje“ određene količine vina je efikasniji metod od direktne proizvodnje. Kod strane države je obrnuto. Iz toga možemo zaključiti da obe države ostvaruju koristi od direktne proizvodnje proizvoda u čijoj proizvodnji imaju komparativne prednosti i indirektne „proizvodnje“, tj. trgovine proizvoda u čijoj proizvodnji nemaju komparativne prednosti.

Iako je danas modelom komparativnih prednosti moguće objasniti mali deo svetske trgovine i uzroke i posledice međunarodne razmene, značajne su dve implikacije:

1. Razlike u produktivnosti imaju značajnu ulogu u međunarodnoj trgovini;
2. Komparativne, a ne apsolutne prednosti su osnova međunarodne trgovine.

Definicija intenzivnosti zavisi od količnika resursa upotrebljenih u proizvodnji zemlje prema radu, a ne od količnika zemlje ili rada prema outputu. Odnos faktorskih cena i cena proizvoda ima snažne distribucione efekte. Prema Stopler-Samuelsonovom efektu, vlasnici faktora proizvodnje koji se intenzivnije koriste u proizvodnji proizvoda čija cena raste imaju dobit, dok ostali imaju gubitak. Shodno tome, u međunarodnoj razmeni u uslovima slobodne konkurencije vlasnici onih faktora proizvodnje kojima država relativno obiluje ostvaruju dobit, a vlasnici relativno oskudnog faktora proizvodnje gubitak.Ekonomika spoljne trgovine Rybezynski efekat je pojava kada imamo pristrasnu ili neravnomernu ekspanziju mogućnosti, kada se granica proizvodnih mogućnosti pomera više u jednom smeru nego u drugom i tada je pomeranje krive disproporcionalno.

Prema Heckshcer-Ohlinovoj teoriji u otvorenoj privredi država će izvoziti proizvod u kome je intenzivno korišćen faktor proizvodnje kojim ona relativno obiluje. Generalni zaključak o uticaju međunarodne trgovine na distribuciju dohotka je da  vlasnici faktora kojim država obiluje ostvaruju dobitke od trgovine, a vlasnici faktora koji je oskudan u datoj državi ostvaruju gubitak.