ŠKOLA BIZNISA
Naučnostručni časopis
1
EKONOMSKI EFEKTI PRIMENE
INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
NA FINANSIJSKA TRŽIŠTA I INSTITUCIJE
Dejan Jednak
Sažetak:
Informacione tehnologije kreiraju standarde u poslovanju hartijama od vrednosti i novčanim tokovima,
odnosno transakcijama. Učesnici na finansijskom tržištu, primenjuju savremene tehnologije i obezbezbeñuju
transparentnost podataka, permanentno smanjujući troškove poslovanja. Bankarski sektor se suočava sa velikim
brojem konkurenata, posebno meñu nefinansijskim institucijama, tako da nastoji da zadrži svoje i pridobije nove
klijente, pružajući im nove proizvode i mogućnosti efikasnog trgovanja. Globalizacija finansijskih tržišta učinila je
sve svetske berze dostupnim svim zainteresovanim institucionalnim i individualnim investitorima i omogućila
trgovanje sa bilo kog mesta u svetu u bilo koje vreme. Brokersko dilerska društva su implemtacijom savremenih
informacionih tehnologija razvila automatizovan sistem za trgovanje finansijskim instrumentima, uključujući i
programsku trgovinu.
Ključne reči:
informacione tehnologije, finansijska tržišta, insturmenti i institucije
Abstract:
Information technologies set standards in securities trading and cash flows money supply and transactions.
Financial market participants implement new technology and provide data transparency, permanently reducing
costs. Banking sector is faced with a large number of competitors, especially among nonfinancial institutions, trying
to keep current clients and gain new ones, providing them with new products and efficient trading opportunities.
Globalisation of financial markets has made all stock exchanges around the world available to every individual and
institutional investor and enabled trading from anywhere in the world at any time. Implementing new technologies
brokerages have developed automated system for financial instruments trading, including program trading.
Key word:
information technologies, financial market, instrument and institutions
Uvod
Sektor informacionih tehnologija generiše širok niz proizvoda i usluga koji se koriste za upravljanje
informacijama i pomažu uspostavljanju i obavljanju komunikacija, zarad povećanja ekonomskog rasta u
svim nacionalnim ekonomijama. Proizvodi i usluge informacionih tehnologija sastavni su deo svih rastućih
industrija svetske ekonomije. Investiranje u informacione tehnologije postala je integralna strategija svih
učesnika finansijskog tržišta kako bi ostali konkurentni na nacionalnom, regionalnom i svetskom tržištu.
Permanentno ulaganje u nove tehnologije obezbeñuje veću produktivnost, operativnu efikasnost, značajnije
finansijske prihode uz smanjenje transakcionih i drugih troškova.
Jedan od bitnih sektora s visokim stepenom rasta i primene informacionih tehnologija je finansijski sektor,
odnosno finansijska tržišta i institucije. Finansijska tržišta posebno su osetljiva na tok informacija, a samim
tim i komunikacija ima veoma značajnu ulogu. S toga se danas nijedna finansijska institucija, posebno berza,
ne može zamisli bez podrške informacionih tehnologija. Dobra infrastruktura je osnovni i strateški resurs
svake berze i vanberzanskog tržišta, gde informacione tehnologije igraju odlučujuću ulogu u obavljanju
tržišnih operacija i transakcija. Povećanje obima poslovanja na finansijskom tržištu zahteva stalna ulaganja u
nove tehnologije, da bi se omogućilo povećanje obima transakcija i održale konkurentne prednosti. Banke,
mr Dejan Jednak, Privredna banka Beograd AD, Beograd, Srbija
ŠKOLA BIZNISA
Naučnostručni časopis
2
kao dominantni predstavnik finansijskog sektora, svoje poslovanje baziraju na informacionoj podršci, kako
bi se prilagodili promenljivom i dinamičnom tržišnom okruženju u cilju smanjenja troškova poslovanja koje
je praćeno uvećanjem profita. Pored navedenih najvažnijih učesnika finansijskog tržišta, značajno mesto
zauzimaju i brokersko dilerska društva, koja stalnim inovacijama u svom poslovanju uspevaju da održe
korak sa stalnim razvojem svetskog tržišta.
Primena informacionih tehnologija istovremeno omogućava: a) povećanje i proširenje strateških izvora
koji će da omoguće dovoljne kapacitete, usaglašene sa evropskim i svetskim standardima za obavljanje
trgovinskih transakcija; b) povećanje efikasnosti trgovanja; c) obezbeñenje visokokvalitetnog tržišta za
hartije od vrednosti; d) smanjenje troškova radne snage i troškova fizičkog prostora; e) konkurentne
prednosti i efikasno poslovanje sa novim vrstama elektronskih tržišta.
Uticaj informacionih tehnologija na finansijska tržišta i bankarski sektor
Informacione tehnologije su imale, a i danas imaju, značajan uticaj na finansijska tržišta. Finansijski sektor
predstavlja jedan od vodećih sektora koji koristi i vrši difuziju tehnologija. Ovaj sektor pruža usluge i radi sa
nematerijalnim proizvodima, koji su u elektronskoj formi. Zahvaljujući digitalnim proizvodima, ovaj sektor
je na najbolji način iskoristio informaciono-komunikacione tehnologije da unapredi svoje poslovanje i
ostvari efikasnost poslovanja. On je vodeći sektor u primeni novih tehnologija. Uvoñenje novih tehnologija
imalo je značajne i nekada neočekivane efekte na strukturu finansijskih tržišta. Kao primer se uzimaju
Njujorška berza (
New York Stock Exchange
) i
Philadelphia Stock Exchange
u vreme uvoñenja telegrafa.
Njujorška berza ga je uvela i ostvarila veće rezultate od Filadelfijske berze. Danas u vreme Interneta, koji
obezbeñuje transparentnost
1
svih podataka i ubrzava poslovanje, da bi neka berza ili brokerska kuća ostvarila
prednost, neophodno je da primene nove tehnologije u obradi informacija, analizi i predviñanjima kako bi
reagovali u donošenju odluka pre konkurenata. Drugi istorijski primer je veliki bum Londonske berze, kada
su elektronske table zamenile tzv.
floor trading
(trgovanje na parketu). Ova promena je povećala
transparentnost, smanjila asimetričnost informacija, i na taj način povećala likvidnost tržišta i promet, a
smanjila broj posrednika.
Tehnološke prednosti su ostvarene u povećanju interne efikasnosti. Investicije su u ovom sektoru
usredsreñene na poboljšanje osnovnih internih procesa, menadžement prema potrošačima i marketingu.
Prednosti primene novih tehnologija ogledaju se u
smanjivanju troškova po transakciji
(ako se trošak
transakcije koja se odvija preko šaltera označi sa troškom od jedan dolar, ova vrednost se prepolovila sa
telefonskim bankarstvom, da bi se smanjila na jednu četvrtinu dolara sa kućnim bankarstvom, odnosno jednu
šestinu dolara sa Internet bankarstvom. Da bismo smanjili transakcijske troškove, neophodno je da se izgrade
komunikacioni i transakcioni kanali, odnosno infrastruktura, što podrazumeva veliko početno ulaganje. Na
osnovu ovoga sprovodi se cenovna konkurencija i definišu ciljne grupe potrošača. Za neka ulaganja je
potrebno da proñe i do pet godina da bi se načinili i sagledali prvi rezultati, a to nije mali vremenski period ni
za jedno preduzeće. Ovo tim pre, što je investiranje u srednjoročnom vremenskom periodu uslovljeno raznim
vrstama rizika s jedne strane i maksimiranjem profita sa druge strane u uslovima sadašnje svetske finansijske
krize. No, stalno ulaganje u ove tehnologije predstavlja i veliku mogućnost ostvarivanja konkurentskih
prednosti. To znači ne samo povećanje efikasnosti operativnog sistema već i
lakši i širi pristup odreñenoj
ciljnoj grupi potrošača
(ciljna grupa zavisi od brojnih činilaca, pre nego socijalnih i ekonomskih faktora).
Pored toga omogućava se efikasniji informacioni sistem i tehnike koje se koriste za informacije o
1
Transparentnost predstavlja nivo dostupnosti informacija za proces trgovine i za proizvod u smislu njegovih
karakteristika i cena. Transparentnost se odnosi na transparentnost cene, proizvoda, dobavljača i raspoloživosti. Primer
za transparentnost u turizmu – putovanja, gde se informacije dobijaju on-lajn. Po podacima Turističke asocijacije
Amerike, 2002. godine je dve trećine od 96 miliona ljudi putovalo koristeći Internet i on-lajn pogodnosti, što je donelo
veće prihode od on-lajn poslovanja nego tradicionalnog. Prihodi od on-lajn putovanja su 2001. godine iznosili 1,2
milijarde američkih dolara, a to je bila jedna trećina elektronske trgovine. (
Izvor: Grandados N., Gupta A., Kauffman
J.R., 2003, „Orbitz, Online Travel Agents and Market Strucutre Changes in teh Presence of Technology-Driven Market
Transparency“, Working paper, Information and Decision Sciences, Carlson School of Management, str. 1)
