1. УВОД
Монопол је основни облик непотпуне конкуренције. Монопол је тржишна структура, у
којој не постоје блиски супститути за добро које он производи. Назив потиче од грчких
речи моно - један и полист – продавац. Наведени ригорозни услови егзистенције чистог
монопола чине га веома ретким у реалном животу. На пример, локални снабдевач
природним гасом није чист монополиста, будући да друге фирме могу понудити блиске
субституте као што су нпр. угаљ или лож-уље. Локалне телефонске компаније и
поштанска служба су добри примери оних грана индустрије које највише испуњавају
услове чистог монопола. У њима не постоји ефективна конкуренција, а уколико и постоји,
врло је скромна. Али већина фирми се суочава са конкуренцијом проистеклом из
производних субститута. На пример, уколико и постоји железничка компанија у граду, она
улази у конкурентску битку са аутобуским превозницима, камионским превозницима и
авионским компанијама. У пракси је веома ретко наћи чист монопол и због тога што се
при његовој појави појављује држава са својим интервенционистичким мерама ради
спречавања монополизације.
-1-
2. ТЕОРИЈСКИ ДЕО
Монопол
(грч. монос, један + полеин, продавати) у економији се дефинише као
трајна тржишна ситуација где постоји само један давалац (понуђач) одређене врсте
производа или услуга. Особина монопола је недостатак привредне конкуренције за робу
или услугу која се нуди и недостатак прихватљиве заменске робе. Монопол је настао од
грчке речи монос што значи један и речи полеин што значи продати.
Монопол је нешто за чиме често посеже држава да би лако и ефикасно пунила свој буџет.
Држава је тако стављала под монопол дуван, шибице, алкохол и сл.
Монопол може имати и фирма која има ексклузиван производ. Реч је о предузећу које
једино производи неки производ у привредном сектору, а нико други не производи ни
супститут. Он генерално није добар за фирму која га има, јер се она онда уљуљка на
сталним приходима, оклева да улаже у развој и на крају губи тржиште.
Пример монопола је појава аутомобила на почетку 19. века . 1908. године Форд је
произвео модел ‘Т’, ауто дизајниран за обичног човека. Био је јефтин, поуздан и лак за
вожњу баш као и кочија са коњима, које је заменио. Форд је продао 10.000 модела ‘Т’ у
својој првој години производње. Након тога, продаја је сваке године удвостручавана.
Године 1913. скоро 200.000 модела ‘Т’ је било продато, а Форд је брзо мењао све америчке
обрасце потрошње, путовања и стандарда живота.
За време овог раног развитка ауто-индустрије, Хенри Форд је доминирао у том пољу. Било
је и других произвођача, али Фордова моторна компанија је била једини произвођач
штедљивих ‘аутомобила за све’. У оваквој ситуацији, Хенри Форд је могао да диктира
цену и изглед својих аутомобила. Када је отворио нове линије производње у Хајленд
Парку, нагло је подигао цену модела ‘Т’ за 100 долара-повећање од 12%-да би помогао
исплату на ново постројење. Затим је одлучио да офарба све моделе ‘Т’ у црно. Када су се
купци жалили да недостаје боја, Форд је саветовао једног од својих продаваца 1913.године
“дај им боју коју желе, само уколико је је то црна боја”.
Хенри Форд је имао моћ на тржишту. Могао је да диктира какве боје аутомобила ће
Американци да купују могао је да подигне цену модела ‘Т ‘ без страха да изгуби све своје
муштерије. Таква моћ је страна конкурентним фирмама, које су стално под притиском да
смање трошкове, побољшају квалитет и да удовољавају купцима.
Пример монопола је и појава мобилне телефоније у Србији. Први и ексклузивни давалац
услуга као монополиста је прве телефоне продавао чак за 10.000 немачких марака у доба
када је просечна плата била стотинак марака.
-2-
Процес концентрације и централизације капитала омогућио је стварање монопола.
Концентрација је процес повећања капитала путем акумулације који се остварује
под контролом једног или више власника капитала.
Уз све веће богаћење путем акумулације, крупни капитали се увећавају на разне
начине, било да се ради о насилном присвајању, куповином или откупом слабије стојећих
подузећа, као и добровољним спајањем предузећа.
2.2 ПОДЕЛА МОНОПОЛА
•
Природни монопол
- настаје из лимитираности производних чинилаца и извора
понуде
•
Законски монопол
- настају када се продаја или производња одређених роба,
државним прописима монополизира за само нека предузећа (нпр. државни монопол у
продаји дувана, шибица, соли, шећера ...)
•
Економски монопол
- настаје концентрацијом и централизацијом капитала.
•
Октоподски монопол
- представља комбинацију природних и економских и код
њих због величине опреме није повољно постојање више предузећа.
Монопол се може дефинисати:
• недостатком конкуренције;
• нема супститута којима се може трговати (роба или услуга);
• постоји улазна баријера на тржиште: монополист контролише вредан инпут, природни
монопол, патенти и заштите, државни монополи.
Због свега горе наведеног, понајвише недостатка конкуренције, монополист може
остваривати профите у дужем временском раздобљу. Када на тржишту нема конкуренције
тј. постоји монопол, крајњи корисници, дакле купци, су ти који трпе највише и то из
разлога јер таква предузећа током времена постају мање ефикасна и иновативна.
Наиме, успавају се због своје сигурне позиције на тржишту тј. не морају се забрињавати
отвореном тржишном утакмицом на тржишту. Људи не могу почети куповати и користити
неки други производ који може бити јефтинији или бољи из једноставног разлога јер такав
производ не постоји (нема супститута).
-4-
Монополистичке организације настају као комбинација разних индустријских грана у
једном предузећу и оне могу бити:
• Хоризонтална комбинација - повезивање разних привредних делатности које имају исту
производну основу - сировинску базу.
• Вертикална комбинација - повезивање низа узастопних делатности које чине производни
процес.
• Комбинација комбинација - повезивање хоризонталне и вертикалне комбинације.
Резултат овог повезивања су холдинзи - велика предузећа која у односу на друга имају
неке погодности у пословању. Они су имуни на велике инвестиције, имају високу и
стабилну профитну стопу и имају веће могућности за унапређење технике и
технологије.Карактеристични и трајни облици монополистичког удруживања долазе до
изражаја кроз: картеле, трустове и концерне. Облик несавршене конкуренције где
целокупну понуду контролише само једно предузеће. Јавља се у производњи оних добара
и услуга који немају својих супститута. Јавља се у оним привредним гранама у којима је
улазак конкурентима веома отежан или онемогућен.
2.3.
ИЗВОРИ МОНОПОЛСКЕ МОЋИ
До појаве монопола могу довести бројни разлози:
1. Надзор над сировинама - чест случај у неким гранама индустрије. Тако, предузеће које
има надзор над неком рудом, нпр бокситом, може постати моноплоисту производњи
алуминија.
2. Власништво над патентима - предузеће које има патент за производњу, нпр,
специфичних машина, може постати једини произвођач тих добара.
3. Политика цена - често, предузеће које прво започне са производњом некогдобра,
вођењем политике цена онемогућује конкуренте и постаје монополист.
4. Природни монопол - природни монопол имају предузећа чији АЦ снажно падају
сповећањем производње због велике економоије опсега, па такво предузеће може
производити укупну производњу гране делотворније него што би то учинила многа
предузећа заједно. То је чест пример у дистрибуцији.
-5-
2) Економија размере
- Природни монопол постоји у некој грани уколико предност економике обима омогућава
једној фирми да производи целокупну производњу у гранинпо нижим просечним
трошковима него да већи број мањих фирми производи мање количине (често цитиран
пример природног монопола је обезбеђивање локалне телефонске услуге) .
Слика 1. Економија облика као узрок монополу
Када крива просечног укупног трошка предузећа стално опада, предузеће има оно
што се назива природни монопол. У том случају, уколико је производња подељена између
више предузећа, свако предузеће производи мање, а просечни укупни трошак расте.
Сходно томе, једно предузеће у стању је да произведе било коју дату количину уз
најмање трошкова. Један пример природног монопола јесте дистрибуција воде. Да би се
становништво неког града снабдевало водом, предузеће мора да изгради водоводну мрежу
за овај град. Ако два или више предузећа учествују у пружању ове услуге, свако од њих
мора да плати фиксне трошкове изградње водоводне мреже.
Дакле, просечни укупни трошак воде најнижи је само ако једно предузеће
опслужује цело тржиште.
3) Патент
- Обично се односи на праве ексклузивне добити од свих размена укључујући проналазак
на који се односи, које даје држава на одређени временски период да би подстакла
инвентивност. Све док патентно право постоји, фирма има заштићену позицију и
представља монопол.
-7-
