studenti
Mesto za uspešne studente

Moralna načela i običajna pravila

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 3.5/5 (2 votes cast)

U v o d

Moral je skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju šta je dobro, a šta zlo. Definiše se kao oblik društvene svesti, sistem običaja, navika, normi. Moral je relativan, jer nije isti u svim društvenim grupama i istorijskim periodima. Centralne vrednosti morala su: dobro, ispravno i pravedno.
Moral je nastao u ljudskom društvu, još u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje evolucije čovek je, najpre, živeo u malim grupama gde je bilo potrebno uskladiti svoje potrebe sa potrebama drugih. Na osnovu iznalaženja rešenja za to, formirana su pravila ljudskog ponašanja i nastala je filozofska disciplina – etika
Moral je objektivna društvena pojava koja je određena skupom pravila ili normi koja regulišu ponašanje članova jedne društvene zajednice, ali i navikama ponašanja. Procenjivanje morala ili moralni sud se donosi na osnovu postupaka, rasuđivanja, ponašanja ili uopšte karaktera nekog čoveka. U skladu sa tim i sa složenom komunikacijom koja se odvija u društvu, ljudi formiraju svoje ličnosti, usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.
Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost, koja je dvostruka, što znači da je moral obavezujući i društveno (spolja) i individualno (unutra), za razliku od pravne i običajne obaveznosti koja je isključivo društvena. Takođe, kao bitne karakteristike morala, navode se i trenutačnost, bezuslovnost, nametnutost i sl.
Po Sigmundu Frojdu je potpuno usvajanje moralnih normi koje jedno društvo propisuje praktično nedostižno. Zbog nagonske, impulsivne strane ljudske prirode, čovek tek delimično usvaja te norme, posebno one kojima se određena ponašanja zabranjuju.
Prema tumačenjima Hristovih učenja, „moralnost je dobrota prema slabijima“. Niče je definisao moralnost kao „smelost jačih“, a Platon kao „stvaralačku harmoniju celine“.
Različita društva imala su u različitim periodima različite moralne vrednosti, mada se između njih često može povući zajednički imenitelj.

 

 

M O R A L

Moral je skup društvenih normi koje omogućavaju ponašanje ljudi sa aspekta dobra i zla i u vezi s tim, naređuju odnosno zabranjuju subjektima odgovarajuće ponašanje. Svako društvo ima svoje moralne norme koje se menjaju sa razvojem društva, ali ne brzo. Poštovanje moralnih normi obezbeđuje se uticajem javnog mnjenja i putem svesti pojedinca. Sankcije za povrede moralnih normi mogu biti društvene (moralne osude) ili individualne (griža savesti).
Mnoge moralne norme postaju pravnim. Moral svojim normama predviđa poštovanje prava, a pravo nastoji da ostvari osnovne moralne ciljeve. Razlika između moralnih i pravnih normi je u tome što se moralne norme prihvataju dobrovoljno i izvršavaju iz svesti i ubeđenja ljudi, dok pravo ima prinudni karakter.
Da bi uspešno realizovale svoje poslovne ciljeve moderne kompanije treba da poseduju najvažnije standarde korporativnog poslovanja, kao što su: savremeni tehnološki procesi proizvodnje, moderni informacioni sistemi, razvijena distributivna I prodajna mreža, uvažavanje novih tehnološko-informacionih promena, uspešan menadžment I zadovoljni zaposleni. Sa druge strane, kao glavni nosioci datih performansi figuriraju standardi u okviru moralnih vrednosti, koji čine temelj I početak svake poslovne aktivnosti. Da bi se razumela priroda korporativnog poslovanja I odnos kompanija prema potrošačima I široj javnosti neophodno je analizirati srž poslovanja iz ugla kompanije, proniknuti u prirodu sprovođenja poslovnih aktivnosti, u obaveze I odgovornosti koje iz toga proizilaze, a temelje se na poštovanju osnovnih moralnih standarda u odnosima kompanija prema zaposlenima, potrošačima, javnosti, društvu I državi.
Kada je reč o moralnim standardima bilo u vidu principa ili pravila, moglo bi se reći da oni, u najširem smislu, predstavljaju osnovne elemente morala koji su neophodni za određivanje sadržaja moralnih stavova. To su, zapravo, zahtevi, adekvatne ljudske sklonosti I stanovišta koja utiču I motivišu ljude da se ponašaju u skladu sa tim „dobrim“ standardima. Način na koji se moralni standardi određuju, analiziraju, prihvataju I zadržavaju ili napuštaju, predstavlja osnovu moralnog razvoja pojedinca I društva, odnosno, predstavlja osnovu za verovanje u dijalog I kompromis prilikom rešavanja društvenih I poslovnih konflikata; za privrženost slobodi, miru, nenasilnom ponašanju I promenama; za značaj poboljšanja kvaliteta životne sredine I podržavanja nacionalne I etničke raznolikosti.
„ Moral je oblik ljudske prakse, oblik delatnog, praktičnog odnošenja za čoveka prema svetu, prema drugim ljudima, kao i prema samom sebi”.  Moral zavisi od klasa koje vladaju u društvu.

 

 

Tipovi morala:

  • tradicionalni, patrijarhalni, favorizovanje najstarijeg muškarca u porodici, žena nema prava. Zasniva se na privatnoj, ličnoj svojini. Zastupljen u malim seoskim zajednicama.
  • Imperativni, zapovesti koje koristi vladajuća klasa.
  • Utilitarni (utilus-korist) nosioci su ljudi kod kojih najveća vrednost nije ono što je materijalna vrednost. Javlja se u kapitalizmu. Vreme je novac. Sve je predodređeno stvaranju profita. Ne vrednuju se ljudi po ličnosti, već je cilj da se uveća bogatstvo I visoke pozicije ljudi u društvu. Cilj opravdava sredstvo. Negativni moral (sponzoruše).
  • Moral vrlina, čovekove pozitivne osobine. Hrabrost, pravičnost, skromnost, istrajnost, dobrota, iskrenost. Čovek kao racionalno biće ume da prevaziđe ono što se u moralu smatra kao zlo. Lekari, profesori, sveštenici, vojnici, policajci – nosioci ovog morala.
  • Stvaralački (delotvorni) moral, poželjan oblik morala. Ljudi koji su ušli u fazu kreacije su nosioci ovog morala. Stvara se kulturno nasleđe.

 

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: , ,

1 Komentar

Trackbacks

  1. Jeste li već čuli? Tračarenje je dobro za vas | Minut za mene

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.