Evidencija uvoza robe

UVOD :
Spoljno trgovinsko poslovanje predstavlja, komunikaciju sa spoljašnjim svijetom, odnosno preko granični promet roba i usluga.
Za svaku zemlju je jako bitan momenat odnosa sa inostranstvom, kao vrlo značajan dio ekonomske aktivnosti svake zemlje.
U savremenom svijetu nijedna zemlja bez obzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna, posebno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju.Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i zavisnosti.
Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke pa čak i međudržavne granice i to i onda kada su one razdvojene političkim ili nekom drugim činiocima.
Knjigovodstveno obuhvatanje realizacije robe će takođe biti različito, u zavisnosti od toga da li je roba prodata za gotovo, na čekove, ili kupcu na kredit koji će kasnije platiti. Racunovodstvo je usmereno na ispunjenje informativnih zahtjeva i eksternih korisnika i potreba uprave preduzeca.
Knjigovodstvo je racunska osnova menadžmenta racunovodstva i njegov zadatak je da obezbjedi sve podatke neophodne za razlicite djelove racunovodstva ( i finansijskog i upravljackog ).

Cilj knjigovodstva uvijek zavisi od cilja preduzeca,a to su uglavnom :
a ) utvrdivanje rezultata poslovanja ,
b) stanje imovine , podaci za kontrolu rada ,
c) za planiranje poslovanja i kontrolu izvršenja planskih velicina

2. Pojam spoljno trgovinskog poslovanja

Trajna orijentacija naše zemlje je slobodan uvoz i izvoz. Kontigentima se određuje obim uvoza pojedine robe za određeni period ili po količini ili po vrjednosti robe. I uvoz i izvoz se mogu regulisati izdavanjem dozvole.
Roba se razvrstava na slobodan uvoz i izvoz, osim one robe koja se pri uvozu razvrstava na određene kontigente i robe koja se pri izvozu i uvozu razvrstava na robu na osnovu dozvole.
Spoljno trgovinski promet predstavlja sastavni dio drustvene reprodukcije,a obavljaju ga preduzeca koja su specijalizovana za te poslove I naravno registrovane za obavljanje spoljno trgovniskog prometa.Ova preduzeca moraju raspolagati organizovanjem taktickim uslovima,kadrovima a treba da imaju I finansijsku sposobnost.Preduzeca treba da posluju prema vazecim poslovnim obicajima.i postojecem moralu,pri cemu nikako ne smiju da stete ugledu zemlje kao I drugim preduzecima koja se bave ovim poslovima.i preduzeca sa kojima stupaju u poslovne odnose.Politika I smjernice spoljne trgovine prometa utvrdjuje skupstina zemlje I naravno brine se o nacelima izvrsenja tih poslova.Znacaj spoljasnje trgovine prometa je visestruka kako sa drustvenog tako I sa ekonomskog stanovista.Sa ekonomskog stanovista ovih poslova izmedju ostalog ogleda se u slicnom :
1 Optimalizacija nacionalne proizvodnje
2 Povecanje nacionalnog dohotka
3 Obezbjedjenje stranih novcanih sredstava priliko izvoza sto omoguce placanje uvoza
4 Putem uvoza moze se savremenom tehnologijom proizvodima isticu se proizvodna iskustva
5 Na medjunarodnom trzistu kroz konkurenciju mjeri se stepen produktivnosti I ekonomicnosti domace proizvodnje u odnosu na stranu.

Trgovina preduzeca koja se bave spoljnom trgovinom prometa ove poslove mogu obavljati u svoje ime,I za svoj racun.U svoje ime I za tudji racun,kao I obostrano.,
Trajna orjentacija svake zemlje je slobodan uvoz I izvoz robe ali obziran da se zemlje,smatraju razlicite u pogledu stepena razvijenosti onda ne mogu sebi priustiti kako uvoz tako I izvoz robe.
Visoko razvijene zemlje usled visoke tehnologije I produktivnosti rada,mogu se orjentisati na slobodan uvoz I izvoz robe,jer su nekonkurentne na trzistu,pa cak I u najvecem broju slucajeva ove I diktiraju uslove na trzistu pa prije svega I cijene.
Srednje razvijene zemlje,a posebno nisko razvijene nemaju mogucnost izvoza iz razloga sto cesto ne mogu podmiriti sopstevene potrebe,a ako izvoze onda je to pretezno izvoz sirovina I poluproizvoda sto ne donosi dobit kao kad se izvoze konacni proizvodi I robe.

Bez obzira na uslove,u kojima posluju sve zemlje vode racuna kako prilikom uvoza tako I prilikom izvoza da zastite svoju privredu,preduzimajuci razne mjere nekad cak I one nedopustene,koje se kose sa poslovnim obicajima I poslovnim moralom.Kada su u pitanju trgovinski poslovi sve robe se mogu prema rezimu placanja I ogranicenja svrstati u 4 grupe :

1 ) robe ciji je uvoz I izvoz slobodan bez ikakvih ogranicenja I nose oznaku
2) robe ciji je uvoz I izvoz ogranicen u vidu kontigenta I nose oznake K.
3) robe na ciji uvoz I izvoz moraju postojati posebna odobrenja I dozvolje nose oznaju D.
4) Kao ROBE koje spadaju u neku od navedenih grupa ali su odredjenii posebni uslovi I nose oznaku LBO.

Prilikom uvoza I izvoza mora postojati resenje ministarstva za ekonomske odnose sa ministarstvom te zemlje,a u njemu se obicno predvidja vrste robe,kolicina,iznos,vrijeme u koje se vrijeme mora obavoto posao,nacin uvoza,naziv krajnjeg korisnika robe.Svaki uvoz I izvoz robe mora se prijaviti odgovarajucoj banci kako bi se imao uvid poslovanja trgovinskog posla naravno I iznos sredstava koji se tim poslom prilika tj odliva sto pruza podatke za statisticko svodjenje poslova sa inostranstvom a u krajnjem slucaju za svodjenje pokazatelja,o robnom bilansu sa inostrasntvom.
Za svak I ovaj posao u knjigovodstvu formira se zakljucak koji ima svoj broj I javlja se kao nosilac filijale poslova tacnije vrijednost uvoza I izvoza te robe.