Evropski parlament

Uvod

Evropski parlament (EP) je jedina neposredno birana, parlamentarna institicija Evropske unije. Parlament i Savet čine najviše zakonodavno telo unutar Unije. Za razliku od većine nacionalnih parlamenata, Evropski parlament nema pravo zakonodavne inicijative, i iako je on „prva institucija“ Evropske unije, Savet ima veće moći u oblastima zakonodavstva. Od 1970. godine, Evropski parlament, zajedno sa Savetom, ima kontrolu nad budžetom EU, i na kraju procedure, usvaja budžet u celini. Parlament takođe vrši demokratski nadzor nad Evropskom komisijom, uključujući i pravo veta nad postavljenjem Predsednika i celokupnog sastava Komisije, kao i pravo izglasavanja nepoverenja Komisiji. EP praktikuje i politički nadzor nad svim drugim institucijama Unije. Parlament čini 785 članova koji predstavljaju drugo po veličini demokratsko biračko telo na svetu nakon Indije. Parlament se bira na neposrednim izborima sa univerzalnim biračkim pravom, svakih pet godina od 1979. Izbori za Evropski parlament održavaju se u svakoj državi članici posebno, nezavisno od nacionalnih ili lokalnih izbora.Sedište Evropskog Parlamenta je u Strazburu. Evropski parlament ima poslednju reč o neobaveznim izdacima. Savet i Parlament mogu menjati budzet , pri čemu ga parlament usvaja ili odbacuje. Obavezan je potpis predsednika parlamenta da bi budzet mogao da stupi na snagu.
1. Izabrani parlament
Na izborima 1979. godine, članovi Evropskog parlamenta su po prvi put izabrani neposredno. Nakon ovih prvih izbora, parlament je održao svoju prvu sednicu 11. jula 1979. i izabrao Simon Vej za predsednicu; Vej je bila prva žena predsednica Parlamenta od kada je on osnovan kao Zajednička skupština.
Kao izabrano telo, Parlament je počeo da sačinjava nacrte predloga koji su se odnosili na funkcionisanje Zajednice. 1984. godine, Parlement je sačinio „nacrt Ugovora o osnivanju Evropske unije“ , poznat i kao „Spinelijev plan“, prema svom podnosiocu, Altijeru Spineliju, članu EP. Iako ovaj plan nije usvojen, mnoge njegove ideje kasnije su sprovedene drugim ugovorima. Od kada je Parlament prvi put neposredno izabran, broj članova se naprosto povećavao sa pristupanjem novih zemalja članica.
Privremeno je bilo udešeno da se Parlament sastaje u Strazburu, dok su Komisija i Savet zasedali u Briselu. Parlament je 1985. godine, želeći da bude bliže ovim drugim institucijama, izgradio drugu salu za zasedanje u Briselu.
1.1. Funkcije Evropskog parlamenta
Evropski parlament i Savet EU su u suštini dva doma u Evropskoj uniji, pri čemu je zakonodavna moć zvanično jednako podeljena između oba doma. Ni Parlament ni Savet nemaju pravo zakonodavne inicijative (Savet ima ovo pravo u nekim međuvladinim poslovima) — u poslovima Zajednice, ovo pravo je zadržano isključivo za Evropsku komisiju (izvršni organ). Ovo znači da Parlament može izmeniti ili odbaciti predloge zakonodavnih akata, ali da bi se sačinio takav predlog, Komisija mora da sastavi nacrt zakona pre nego što se o njemu može raspravljati u Parlamentu i eventualno biti usvojen kao pravni akt. Međutim, Parlament ima pravo da zahteva od Komisije da sastavi ovakve nacrte, i kako Komisija sve više prati predloge Parlamenta, predsednik Parlamenta Hans-Gert Petering je tvrdio da Parlament ima de fakto pravo zakonodavne inicijative.