Fajolizam

U v o d

Razvoj industrijskih preduzeća, praćen snažnom mehanizacijom i primenom elekrticiteta tokom 19. veka, je omogućio da se postepeno zaokruži konzistentan teorijski pristup organizaciji pod nazivom klasična teorija organizacije.
Klasična škola organizacije predstavlja najstariju školu organizacije koja je nastala kao rezultat istraživanja i saznanja brojnih autora

•     Teylora;
•     Fayola;
•     Forda;
•     Ganta;
•     Žilberta;
•     Emersona;
•     Urwicka;
•     Koontza i dr;

Ideje i pristupi na kojima se zasniva klasična škola i po kojima čini jedan konzistentan pristup su:

•     formalizam,
•     podela rada i specijalizacja,
•     raspon kontrole,
•     delegiranja ovlašćenja,
•     hijerarhijsko ustrojstvo i dr

Premda, klasična škola predstavlja konzistentan pristup, detaljnije proučavajući vidimo da se ona može posmatrati u okviru tri teoretska pristupa i to:

1.    učenje F. Teylora i njegovih sledbenika izražen u teoriji“ Tejlorizam“
2.    učenje Fayola izražen u teoriji“ Fajolizma“
3.    učenje Vebera izraženo u teoriji“ Birokratske organizacije“.

Klasična teorije organizacije osvojila je neka praktična iskustva koja su korisna samo ako se zna kako i kada se koriste.
Na primer: fordovo upozorenje na pravilno vođenje poslova i davanje saveta rukovodiocima  kako dobro da rukovode, treba shvatiti u tom smislu.

Na primer:

•     ne preduzimaj ništa više od onoga sa čime možeš rukovoditi,
•     posao obavljaj sa oduševljenjem i neumorno,
•     okreni svoje prema svom poslu,
•     budi tačan kao sat,
•     ne veruj samo svojoj memoriji,
•     i u pogodno vreme kontroliši svoje poslove.

Osnovna slabost klasične teorije organizacije je njena jedinstvenost, jer zanemaruje složenost ljudskog ponašanja i nove industrijske sredine, pa time dolazi u položaj da o njima donosi sudove samo na osnovu predpostavki.

 
Fajolizam

Značajan doprinos u razvoju naučne organizacije dao je inženjer Henry Fayol.
Smatra se za jednim od tvoraca klasičnog pristupa u organizaciji.
Henry Fayol dugo vremena je radio kao rudarski inžinjer u rudarsko – metaluškom kombinatu“Commentry – Four – Chamboult – Decazevill“.
Svoju teoriju zasnovao je na ogromnom iskustvu stečenom upravo u ovom preduzeću.
On je jedna od retko kompetentnih ličnosti koja je svoja saznanja mogao da proverava u praksi i na najvišem nivou. Postao je poznat relativno kasno. Sedamdesetih godina objavio je svoje prve radove, a šest godina kasnije i svoju studiju :“ Industrijska i opšta administracija“, koja će ga proslaviti širom sveta.
Sadržaj i suština njegovog jedinog dela je data u pregovoru knjige, u kojoj je utvrdio da“ rukovodstvo igra veoma važnu ulogu u upravljanju sa svim aktivnostima“.