Finansijska tržišta

U V O D

Tržište čine svi odnosi ponude i tražnje koji se uspostavljaju radi razmene roba i usluga u određeno vreme i na određenom mestu. Ponuda je količina određene robe koja se u određeno vreme, na određenom mestu i po određenoj ceni nudi kupcima. Tražnja je određena količina novca kojom se kupuje određena vrsta robe.

Finansijska tržišta predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima. Takođe, ona se mogu definisati i kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ali i aktive).

Na finansijskim tržištima preduzeća dolaze do sredstava neophodnih za svoje finansiranje. Na njima se povezuju subjekti koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekti kojima nedostaje novac. Na taj način se povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednja i investicije. Ukupan obim štednje na nivou nacionalne privrede u jednom vremenskom periodu jednak je ukupnom obimu investicija, što se naziva štedno-investicioni ciklus.

Na finansijskim tržištima se kreiraju i transformišu finansijska potraživanja (obaveze) i izražavaju i realizuju ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima. Subjekti koji imaju višak novca stavljaju ga, putem kredita ili vlasničkih udela, na raspolaganje subjektima kojima novac nedostaje. Ovo se postiže preko finansijskih instrumenata koji se mogu pretvoriti u gotov novac kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.

Većina Autora govori ne o jednom, nego o više finansijskih tržišta, pa ovaj pojam izjednačava sa pojmom finansijsko – tržišni sistem.

Elementi finansijsko – tržišnog sistema su:

a)    Finansijska štednja

b)    Finansijska aktiva

c)    Finansijske institucije

1.    ELEMENTI FINANSIJSKO – TRŽIŠNOG SISTEMA
1.1    FINANSIJSKA  ŠTEDNJA

Štednja predstavlja deo dohodka čija se potršnja odlaže za kasnije. Ovo je sadržaj makroekonomskog pojma štednje. Sklonost ka štednji zavisi od velikog broja faktora (visina prihoda, životni standard, navike, stabilnost, poresko opterećenje isl.).
Ekonomske jedninice koje imaju ostvarenu štednju u obliku novaca ( suficitne eksonomske jedinice) mogu se podeliti u tri grupe:

a)    Stanovništvo
b)    Privredni subjekti
c)    Državni sektor

Suficitne ekonomske jedinice imeju oblik imovine u vidu potraživanja od banaka, što predstavlja finansijsku aktivu, odnosno imaju finansijsku štednju u formi novca.
Na finansijskim tržištima vrši se transferisanje tog novca od suficitnih ka deficitnim ekonomskim jedinicama u zamenu za neki drugi finansijski instrument.

Tokovi finansijske štednje od suficitnih ka deficitnim ekonomskim jedinicama mogu biti dvojaki:

a)    Direkni – finansijski tokovi odvijaju se direkno od suficitnih ka deficitnim ekonomskim jedinicama, bez učešća inttermedijalnih finansijskih institucija
b)    Indirekni – između davaoca finansijske štednje i krajnjeg korisnika te štednje pojhavljuju se intermedijalne finansijske institucije.