Finansijske institucije

UVOD

Finansijski sistem kao jedan od najvažnijih segmenata ekonomskog sistema , može da se definiše kao skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje, koncentracija, transformacija i alokacija finansijskih resursa .
Pod finansijskim institucijama podrazumevamo posrednike u prenosu sredstava između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora.
Finansijske institucije, bave se pružanjem finansijskih usluga. Svi finansijski transaktori mogu podeliti na nefinansijske i finansijske poslovne subjekte. Njihovo poslovanje, pre svega, se svodi na investiranje i hartije od vrednosti i tim putem stiču prihode od kojih, odbijanjem svojih obaveza prema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju čist prihod.

1. FINANSIJSKE INSTITUCIJE KAO FIRME I KAO POSREDNICI

Finansijske institucije kao firme . Finansijske institucije su preduzeća i mozemo ih smatrati proizvođačima različitih oblika zajmovai novca koji su ljudi voljni da plate. One prisvajaju profit koji raste kao rezultat naplaćivanja kamate od zajmoprimca , po tarifi koja je veća od kamate koja se plaća zajmodavcu .   Maksimiranje profita se se postiže u tački kada je ostvarena najveća razlika između ukupnih prihoda i ukupnih troškova .Finansijska preduzeća naginju da budu velika zato što je ekonomija obima veoma bitna pri proizvodnji finansijskih proizvoda .
Finansijske institucije kao posrednici . One posreduju između dve strane ,pri čemu jednu stranu čine zajmodavci (štediše-SSUs) ,a drugu zajmoprimci (potrošači-DSUs).Razlikujemo tri načina na kojise novac prenosi na firme:
•    direktni transferi – štediše mogu direktno kupiti akcije ili obveznice tako što novac konvertuju u hartije od vrednosti firme .
•    indirektni transferi (kroz firmu za bankarske investicije) – firme za investicije imaju za ulogu da spoje štediše i firme . One najpre kupuju hartije od vrednosti firme a onda ih prodaju štedišama .
•    indirektni transferi (kroz finansijskog posrednika) – finansijsko posredništvo je proces u kome se štedni ulozi pojedinaca akumuliraju u finansijske institucije i naizmenično pozajmljuju ili investiraju.