Finansijski izvestaji

 
Finansijski izveštaji

UVOD
„Zakonom o računovodstvu i reviziji”¹, propisana je obaveza preduzetnika i pravnih lica da evidentiraju poslovne promene od početka do kraja godine sa stanjem na dan 31.12. tekuće godine.
Za potrebe eksternih korisnika, sastavlja se samo jedan krajnji ili završni račun, za interne potrebe preduzeća mogu da sastavljaju periodične izveštaje (za jedan mesec, tri, šest ili devet meseci).
Finansijski izveštaji služe radi utvrđivanja imovinske situacije i finansijskog rezultata koje je preduzeće ostvarilo u toku godine.

Finansijski izveštaji obuhvataju:

1. Bilans stanja,
2. Bilans uspeha,
3. Izveštaji o tokovima gotovine,
4. Izveštaji o promenama kapitala,
5. Napomene uz finansijske izveštaje,
6. Statistički aneks.

Cilj finansijskih izveštaja je pružanje informacija zainteresovanim korisnicima: menadžerima, vlasnicima, bankama, dobavljačima, zaposlenima, državi.
Konačna raspodela finansijskog rezultata ostvaruje se na kraju godine, na osnovu izrađenog godišnjeg obračuna.
U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti.
U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica.
Veoma značajna karakteristika bilansa je bilansna ravnoteža. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđeni dobitak ili gubitak.
Preduzeća su u obavezi da na kraju svake poslovne godine, nakon knjiženja svih poslovnih promena, svoje poslovne knjige zaključe, u cilju utvrđivanja tačnog i konačnog stanja a koje za svrhu imaju sastavljanje finansijskog izveštaja. Ovaj izveštaj sadrži podatke o finansijskom položaju, uspešnosti i svim promenama koje se tiču finansijskog položaja preduzeća.

1. BILANS STANJA I BILANS USPEHA
Bilans stanja i bilans uspeha predstavljaju osnovne knjigovodstvene (računovodstvene) ili finansijske izveštaje. Bilans stanja, bilans uspeha i knjigovodstveni računi čine dva elemenata jedinstvenog knjigovodstvenog sistema. Ukoliko bi nedostajao neki od ovih elemenata, izgubilo bi se jedinstvo knjigovodstvenog sistema i time onemogućilo njegovo funkcionisanje kao celine.

Godišnji bilans se sastavlja unošenjem knjigovodstvenih računa u odgovarajuće bilansne tabele. Pre nego što se pristupi izradi bilansa stanja i bilansu uspeha, mora se znati kojoj bilansnoj kategoriji pripadaju računi.

Izradi bilansa prethodi utvrđivanje salda tako što se sabiraju i upoređuju iznosi na levoj i desnoj strani računa. Zatim sledi upoređivanje razlike–salda između zbira veće i manje strane na računu. Aktivni računi i računi rashoda imaju veći zbir leve strane, od zbira desne strane. Razlika–saldo pripada dugovnoj strani, zbog čega se naziva „dugovni saldo“. Važno je znati da aktivni računi i rashodni računi imaju dugovni saldo jer im je veća dugovna strana od strane potražnje. Kod pasivnih računa i računa prihoda, razlika pripada potražnoj strani i zato se naziva „potražni saldo“. Na osnovu salda računa stanja, sastavlja se bilans stanja, dok se iz salda računa uspeha formira bilans bilans uspeha.

Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća, a drugi omogućava uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu.