Odlomak

SAMOFINANSIRANJE IZ INTERNIH IZVORA SREDSTAVA

Samofinansiranje je oblik finansiranja iz sopstvenih sredstava koje se ostvaruje pod uslovom da je preduzeće rentabilno i da ostvaruje pozitivan finansijski rezultat.
Bruto sredstva za samofinansiranje su ona koja su stvorena u okviru preduzeća, i tu spadaju: naplaćena glavnica dugoročnih plasmana, amortizacija, dugoročna rezervisanja, konverzija dividende u dividendne deonice itd.

Neto sredstva za samofinansiranje se dobiju kad se od bruto sredstava oduzme zbir otplaćene glavnice dugoročnih obaveza i nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih deonica. Od ukupnih sopstvenih izvora finansiranja neka sredstva su trajnog a neka privremenog karaktera. Generalno svi izvori finansiranja se dele na interne i eksterne izvore finansiranja.
Neki od internih izvora finansiranja su:

1) Amortizacija, koja vrši transformaciju sredstava iz materijalnih u novčane oblike, koja to čini u kontinuitetu u određenom vremenskom periodu, i koja utiče na veličinu ostvarene dobiti u preduzeću. Polazeći od utvrđivanja veličine amortiziacije postoje sledeće metode njenog obračuna:

  • progrsivni metod – gde je u startu iznos amortizacije nizak, ali u daljim periodima povećava. Primenjuje se kada se za nabavku osnovnih sredstava ne koriste krediti.
  • degresivni metod – gde je u startu iznos amortizacije visok, ali se u daljim periodima smanjuje. Primenjuje se kada se za nabavku osnovnih sredstava koriste krediti.
  • proporcionalni metod – gde se amortizacioni iznos svake godine ravnomerno ukalkuliše u cenu proizvoda.
  • kombinovani metod – gde se polazi od pozitivnih osobina predhodne tri metode.

2) Naplata glavnice dugoročnih plasmana -kojom se vrši pretvaranje ovih plasmana u gotovinu i ona prestavlja interni izvor finansiranja. Bitno je imati na umu da kamate i dividende ne predstavljaju interni izvor samofinansiranja jer predstavljaju deo ukupnih prihoda preduzeća.
3) Akumulativni neto dobitak – je dobitak koji je ostvaren u toku godine . Samo deo neto dohotka koji se akumulira za sopstveni razvoj prestavlja interni izvior samofinansiranja.
4) Dugoročna rezervisanja – su sredstva sa kojima je moguće raspolagati na duži vremenski period, dok istovremeno služe za pokriće troškova preduzeća, ali ipak oni mogu biti izvor samofinansiranja samo ako su izdvajanja za dugoročne rezerve veća od troškova koji ih terete.
5) Efekti revalorizacije koji se nadoknađuju iz ukupnih prihoda nastaju u uslovima visoke stope inflacije gde se revalorizacija propisuje za aktivu i pasivu preduzeća. Efekti revalorizacije pasive- povećavaju vrednost pasive i predstavljaju negativan efekat. Efekti revalorizacije aktive- povećavaju vrednost aktive i predstavljaju pozitivan efekat revalorizacije.

  • Prednost samofinansiranja je jeftin način finansiranja procesa reprodukcije, jer ne stvara troškove u vidu kamata i nema obavezu vraćanja glavnice.
  • Nedostatci samofinansiranja javljaju se zbog neusklađenosti raspoloživih novčanih sredstava sa kratkoročnim i dugoročnim potrebama preduzeća za gotovinom. Nedostatak je i negativan uticaj na rast cena proizvoda i usluga.

 

 

BANKARSKI KREDIT KAO IZVOR DUGOROČNOG FINANSIRANJA

Bankarski krediti su najzastupljeniji izvor dugoročnog finansijranja, a banke igraju najvažniju ulogu u finansiranju poslovnih aktivnosti u većini svetskih preduzeća. U SAD 4 puta se više sredstava odobrava putem bankarskih kredita nego putem emisije novca. Banke još veći značaj imaju u evropskim zemljama i zamljama u razvoju.

Kategoriju bankarskih kredita sačinjavaju primarno bankarski krediti ; Kategoriju nebankarskih kredita sačinjavaju krediti ostalih finansijskih posrednika. Kategorija obveznica podrazumeva dužničke HOV. Kategorija akcija se sastoji od izdavanja novih vlasničkih udela. Bankarskim kreditima se podstiče otvaranje tržišta za nove kupce, povećanje prometa roba i usluga, povećanje tražnje za uvoznim proizvodima i sl.

Privreda svoja depozitna sredstva drži na računima u bankama u obliku: depozita po viđenju, oročenih depozita, i specijalnih depozita. Depoziti privrtede i stanovništva određuju obim i strukturu kreditnog potencijala banaka.

Finansiranje preduzeća putem bankarskih kredita- spada u aktivne bankarske poslove u kojima banke istupaju kao kreditori koji odobravaju kredite ili pozajmljuju novac. Kreditiranje preduzeća se javlja sa obeležjima da se preduzeće javlja kao dužnik, a banka kao kreditor ; krediti se odobravaju na određeno vreme uz jemstvo i kamatu koju naplaćuju od preduzeća za koje kredit predstavlja izvor sredstava poslovanja.

Krediti za investicione aktivnosti spadaju u produktivne kredite. Namenjeni su za ulaganja na duži rok i povećanje proizvidne snage preduzeća, uz odloženu transforamciju novac-roba-novac. Preduzeće se može dugoročno finansirati putem bankarskih kredita sve dok je stopa prinosa od uloženih dugoročnih sredstava veća od ugovorene kamatne stope.

 

 

VRSTE DUGOROČNIH KREDITA

Pod dugoročnim kreditima se smatraju svi krediti koji imaju rok dospeća duži od godinu dana. Međutim, ovi krediti se klasifikuju kao srednjoročni i dugoročni krediti. Srednjoročni krediti sa rokom od 1 do 5 god se koriste za finansiranje trajnih obrtnih sredstava i za investicije manjeg obima, te za proizvodne aktivnosti čiji je period realizacije duži od jedne poslovne godine. U srenjoročne kredite spadaju potrošački i građevinski krediti.

Građevinski krediti za objekte u izgradnji odobravaju komunalne i hipotekarne banke na period 2-3 godine, i to putem tekućeg računa i eskonta menice. Dugoročni krediti sa rokom dospelosti preko 5 god. najčešće se koriste za finansiranje infrastrukturnih radova, izgradnju fabrika, nabavku mašina i slično. Otplaćivanje kredita (glavnice i kamate) može biti mesecčno, kvartalno, polugodišnje i godišnje, a postoji i grejs period 1-2 godine. Kamate su uslovljene nivoom kamata na finansijskom tržištu, obimom i rokom dospelosti kredita i stepenom zaduženosti preduzeća. Veći iznosi povlače nižu kamatu, i obrnuto. Obezbeđenje ovih kredita je u vidu zaloga na HOV, hipotekom itd. U dugoročne kredite spadaju: hipotekarni, investicioni, stambeni, konzorcijalni krediti i forfetiranje.

Hipotekarni krediti odobravaju se uz zalogu nepokretnosti (zemljište, nekretnine i sl.) i uz zalogu visoko vredne pokretne imovine (avioni, brodovi i sl.). Pri odobravanju banku isključivo interesuje bonitet nekretnine koja se daje u zalogu za kredit. Pravo zaloge koje banka stiče, realizuje uz saglasnost dužnika tj. upisom u zemljišne knjige. Dužnik i nakon upisa u zemljišne knjige ostaje vlasnik nekretnine ili zemljišta i može da otuđi zalogu, ali banka i dalje ima pravo naplate i od tog ili nekog novog vlasnika, i to do momenta dok se kredit ne vrati u celini.

Zaključeni hipotekarni kredit treba da sadržii: iznos kredita, visinu kamatne stope, rok vraćanja, način otplate kredita, i pravo otkazivanja kredita. Zbog promena tržišnih cena nepokretnosti ovi krediti se odobravaju u iznosu od 50-70% pune vrednosti nekretnine. Ovi krediti se odobravaju na period 10-30 godina i mogu se otplaćivati putem fiksne ili anuitetske otplate. Ukoliko dužnik blagovremeno neizmiruje svoje obaveze, banka sebe može naplatiti prodajom nekretnine.

Investicioni krediti se odobrabaju za: nabavku i izgradnju osnovnih sredstava, za osnivačka ulaganja, ulaganja u stalna obrtna sredstva, finansiranje sanacionog programa itd. Banka pri odobravanju ovih kredita precizno razmatra kreditnu sposobnost, te od preduzeća zahteva uvid u bilanse stanja i uspeha, finansijski plan, projekciju budućeg prihoda, procenu mogućnosti vraćanja kredita, kao i investicioni elaborat koji sadrži podatke o vrsti i nameni kredita, načinu njegovog korišćenja i vraćanja. Stručna služba banke proverava da li je uz zahtev podneta i sva potrebna dokumentacija i angažuje grupu eksperata (iz onih oblasti na koje se odnosi investicija) koji daju stručna mišljenja o opravdanosti preduzimanja date investicije. Ukoliko preduzeće ispuni uslove za dobravanje kredita sledi potpisivanje ugovora i otplata kredita putem anuitetskih otplata, sa ili bez grejs periodom, ili putem jednokratne isplate nakon određenog perioda (kamata se otplaćuje tokom grejs perioda, a ceo iznos nakon isteka grejs perioda ).

Konzorcijalni kredit uključuje više banaka za obezbeđenje novčanih sredstava za finansiranje dugoročnih i skupih projekata poput gasovoda, nafovoda, autoputeva i sl. Konzorcijum nastaje kada ulaganje prevazilazi finansijsku mogućnost jedne banke te se ukuljučuje više banaka u isti poslovni poduhvat. Povremeni konzorcijumi nastaju kod ad-hok poslova, dok trajni konzorcijumi se osnivaju za dugoročne kooperacije i specijalizacije. Konzorcijum obezbeđuje da se rizik raspodeli ravnopravno na sve banke partnere.

Forfetiranje služi za finasiranje izvoza i to kroz proceduru da banka otkupljuje potraživanja koje izvoznik ima prema trećem licu, putem preuzimanja menice ili akreditiva sa odloženim plaćanjem. Banka tako na sebe preuzima rizik naplate potraživanja, koji se umanjuje preuzimanjem prvorazrednih menica. Dobra strana forfetiranja je u tome da preduzeće svoja potraživanja prodaje pre roka dospeća i što forftiranjem odmah dolazi do gotovine, te nema potrebe da traži kredit od svoje poslovne banke.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Menadžment

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese