Finansiranje putem lizinga

UVOD

Lizing se u Evropi pojavljuje u periodu između 1950. i 1960. godine, mada se u SAD-u pojavio kao novi način finansiranja nekretnina znatno pre II svetskog rata, tačnije oko 1930. godine.
Lizing (engl. Leasing) je poslovni odnos između dva pravna ili fizička lica, u kome jedno lice, uz naknadu, ustupa drugom na dogovoreno vreme, pravo na korišćenje određenog prostora i/ili opreme za obavljanje njegove delatnosti. Ova vrsta poslova karakteristična je za zemlje u tranziciji, u kojima preduzeća obično nemaju dovoljno novca da ulože u kupovinu nove opreme ili tehnologije, pa do takvih resursa dolaze lizingom. Uslovi zakupa regulišu se ugovorom, kojim se pored ostalog utvrđuje vrednost zakupnjenih dobara, rok lizinga, visina i način plaćanja zakupnine u odgovarajućim ratama i dr. Prema svetskoj praksi u zavisnosti od roka na koji se daje resurs zavisi i zakupnina – odnosno što je rok kraći ona je veća.
Ovaj metod omogućuje privrednim preduzećima da nabavljaju opremu, a da pritom ne moraju angažovati sredstva amortizacije i poslovnog fonda. Umesto da kupe novu opremu, sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna preduzeća se obraćaju lizing društvu (preduzeću) iznajmljujući traženu opremu na određeno vreme, uz odgovarajuće uslove i odgovarajuće naknade.
Predmet ugovora o finansijskom lizingu može biti svaka pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i drugo).

Prednosti lizinga su sledeće:

•    Ne uplaćuje se depozit kao kod kredita.
•    Potpisivanjem ovih poslova ne umanjuje se kreditna sposobnost primaoca lizinga.
•    Sredstva za otplaćivanje rata izdvajaju se iz tekućih prihoda čime oprema otplaćuje samu sebe.
•    Finansijski razlozi – Ključna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proističe iz činjenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, što mu omogućuje preuzimanje većeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana mala i srednja preduzeća, preduzetnike i sve klijente sa slabijom kreditnom sposobnošću, odnosno klijente koji ne raspolažu sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeđenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti klijenta (što je dominantan faktor pri odlučivanju o odobravanju bankarskog kredita i određivanju sredstava obezbeđenja koja banke zahtevaju) već i na osnovu procene stepena utrživosti predmeta lizinga, odnosno mogućnosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tržištu.