Sadržaj
1. Rezime......................................................................................................................2
2. Ključne reči.............................................................................................................2
3. Uvodne napomene................................................................................................2
4. Predmet, cilj i metod istraživanja...................................................................4
4.1. Predmet istraživanja.............................................................................................................. 4
4.2. Cilj istraživanja..........................................................................................................................5
4.3. Metod istraživanja...................................................................................................................5
5. Fiskalna politika u Republici Srbiji................................................................6
5.1. Fiskalna politika Srbije i komparacija sa zemljama centralne i istočne
Evrope...................................................................................................................................................6
5.2. Planovi Ministarstva finansija na polju fiskalne politike u Republici Srbiji...8
6. Instrumenti fiskalne politike i njihov značaj...........................................10
7. Analiza fisklanih indikatora u Republici Srbiji.......................................11
7.1. Fiskalni randman(rezultat)..............................................................................................11
7.2. Fisklani kapacitet.................................................................................................................. 13
7.3. Fiskalno opterećenje............................................................................................................15
8. Zaključne napomene.........................................................................................19
9. Literatura..............................................................................................................................22
1. Rezime
Moderna država mora da kreira fiskalnu politiku koja će svojim merama
podsticati privredni razvoj, razvoj preduzetničke inicijative, razvoj naučno-
istraživačkog rada, širenje tehničko-tehnoloških inovacija i razvoj nedovoljno
razvijenih područja. Neadekvatna fiskalna politika može da bude prepreka razvoju
jedne zemlje za ulaganje kako domaćeg, tako i inostranog kapitala, posebno u
privredama koje prelaze sa netržišnog na tržišni sistem privređivanja.
Mere fiskalne politike predstavljaju bitan instrument za realizaciju osnovnih
makroekonomskih ciljeva. Na osnovu komparativne analize fiskalnog opterećenja
i osnovnih poreskih oblika u Srbiji i odabranim evropskim državama, može se
zaključiti da je fiskalno opterećenje u našoj zemlji, među najvećim u okruženju.
Fiskalna politika može da stimuliše privredne aktivnosti, ali oporavak zahteva
sveobuhvatan plan stabilizacije finansijskog sistema, odnosno obnavljanje tokova
kredita i ulaganja koji direktno utiču na privredni razvoj. Svaka zemlja mora da
kroz planove oporavka identifikuje segmente koje štiti.
2. Ključne reči
Fiskalna politika; fiskalni indikatori; fiskalno opterećenje; bruto društveni
proizvod
3. Uvodne napomene
Posmatrano na globalnom nivou, ekonomija je trenutno u svojoj najdubljoj krizi u
poslednjih šest decenija. Nagli pad domaće i svetske tražnje, kao i usporavanje
kreditne aktivnosti i stranih direktnih investicija uticali su na smanjenje
industrijske proizvodnje, izvoza, uvoza, kao i zaposlenosti i prometa na malo.
2
Da bi došlo do poboljšanja naplate poreskih prihoda, neophodno je povećati
efikasnost poreske administracije u smislu ažurnosti i kontrole naplate. Međutim,
kontrola naplate poreskih prihoda uglavnom zahteva povećanje broja zaposlenih u
tom segmentu, kao i određeno vreme potrebano za nadgledanje, što dovodi do
rasta rashoda države. Krajnji finansijski efekti ovog poduhvata su u velikoj meri
neizvesni, ali ih je ipak potrebno razmotriti. Povećano zaduživanje države kod
međunarodnih finansijskih institucija otvara mnogobrojna pitanja vezana za javni
i ukupni spoljni dug Srbije, što izlazi iz okvira mera za povećanje budžetskih
prihoda i zalazi u resor ekonomskih mera u domenu finansijskog sektora, za
jačanje finansijske discipline i uspešno vođenje ekonomske politike.
4. Predmet, cilj i metod istraživanja
4.1. Predmet istraživanja
Istraživanje u ovom radu započeto je analizom fiskalne politike u Republici Srbiji,
kao i komparacijom sa zemljama Centralne i Istočne Evrope, takođe su izloženi
planovi Ministarstva finansija na polju fiskalne politike u Republici Srbiji.
U narednom poglavlju razmatrani su instrumenti fiskalne politike, u koje spadaju
javni prihodi i javni rashodi. Takođe je objašnjen i njihov međusobni uticaj, kao i
razlozi zbog koji prvo treba razmotriti prvo javne rashode, a tek potom javne
prihode i glavne kategorije javnih prihoda u koje spadaju porezi, carine, takse,
doprinosi, parafiskalni prihodi, javni dugovi i ostali javni prihodi.
I konačno u trećem poglavlju, analizirani su fiskalni indikatori u Republici Srbiji.
Najpre je razmotren fiskalni randman odnosno fiskalni rezultat koji predstavlja
ukupan iznos naplaćenih fiskalnih prihoda na određenom području u određenom
vremenu, kao i njegove vrste. Potom sledi objašnjenje poreske evazije odnosno
izbegavanja plaćanja poreske obaveze i razloga zbog kojih dolazi do ove situacije.
Nakon poreske evazije, objašnjen je fiskalni kapacitet i njegove vrste, kao i
njegovo izražavanje po neto i bruto metodi. I na samom kraju je razmotreno
4
fiskalno opterećenje odnosno fiskalni pritisak i u okviru njega njegove vrste, kao i
pojam relativnog poreskog pritiska.
4.2. Cilj istraživanja
Osnovni cilj istraživanja ovog rada je analiza fiskalne politike i fiskalnih
indikatora u Republici Srbiji. Istraživanje treba da pokaže kakvo je trenutno stanje
u sistemu javnih finansija u Srbiji u odnosu na druge zemlje, kao i potrebne mere
za njegovo poboljšanje u budućnosti.
U istraživanju se pošlo od sledećih HIPOTEZA:
Loše formulisana fiskalna politika može biti kobna za državu u uslovima
ekonomske krize.
Visoke poreske stope će pogoditi najsiromašnije slojeve stanovništva.
Fiskalno opterećenje bi trebalo biti umereno, jer kada je izrazito visoko,
postoji mogućnost od pojave poreske evazije odnosno utaje poreza.
4.3. Metod istraživanja
Postavljeni predmet i cilj istraživanja, opredelili su i metode koje su korišćene u
ovom radu. Osnovni instrument istraživanja bio je metod ekonomske analize i
sinteze, kao i komparativni metod. U cilju dobijanja neophodne empirijske
podloge istraživanja, korišćena je literatura priznatih stručnjaka iz ove oblasti, kao
i podaci iz relevantnih izvora: Ministarstva finansija Srbije, Međunarodnog
monetarnog fonda, Svetske banke, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD) itd.
5
fiskalne politike se pre svega ogleda u njenom uticaju na formiranje sredstava za
investicije.
3
Javni prihodi i javni rashodi u Srbiji su iznad proseka za zemlje CEI grupacije.
Stanje u javnom sektoru u Srbiji bi verovatno bilo još nepovoljnije, ako bi se u
analizu uvrstili i vanbudžetski fondovi, koji u različitim oblicima postoje na svim
nivoima vlasti. Sledeći problem koji je već naglašen, odnosi se na veličinu javnog
sektora i na praksu izbegavanja poreske obaveze. Poreska evazija dovodi do toga
da samo deo privrede snosi ogorman teret, ali se preduzimanjem određenih mera
nastoji iskoreniti ovaj problem. Cela navedena situacija je u velikoj meri uticala
na sporiji rast privatnog sektora u odnosu na zemlje u regionu. Promene koje je u
fiskalnoj politici sprovodilo Ministarstvo finansija imale su za cilj smanjenje
javne potrošnje i smanjenje deficita. U 2004. godini u Srbiji došlo do smanjenja
deficita i postepenog prelaska u suficit u narednoj godini. U odnosu na prosek
zemalja CEI grupacije, Srbija je većom brzinom ostvarila budžetski suficit.
Prihode koje ostvaruju organizacije obaveznog socijalnog osiguranja nisu dovoljni
za pokriće njihovih rashoda, tako da ove organizacije imaju visoke deficite koji se
uglavnom finansiraju transferima iz republičkog budžeta. Međutim, to je samo
kratkoročno rešenje. Dugoročno rešenje problema funkcionisanja ovih fondova
ogleda se u sprovođenju reformi u penzionom i zdravstvenom osiguranju. Ove
reforme su već sprovedene skoro u svim zemljama u regionu.
4
U Republici Srbiji, u periodu od 2001. do 2006. godine, izvršena je sveobuhvatna
reforma javnih finansija, donošenjem novog zakonodavnog okvira i izgradnjom
novih i modernizacijom postojećih institucija. Sprovedene fiskalne reforme
ključno su doprinele uspostavljanju makroekonomske stabilnosti i stvaranju
pogodnih uslova za investiranje i rast privrede Srbije.
5
Fiskalna pozicija Republike značajno je pogoršana krajem 2008. i tokom 2009.
godine. Pad u prihodima države i pored značajnih ušteda na rashodnoj strani nije u
punoj meri mogao biti kompenzovan, što je uslovilo povećanje fiskalnog deficita
3
Cvetanović Slobodan, Ekonomija, Ekonomski fakultet Niš, 2004. godina, str.206
4
Prema: www.mfin.gov.rs
5
Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu sa
projekcijama za 2010. i 2011. godinu
7
