Fizička aktivnost i zdravlje

1    UVOD

Redovna fizička aktivnost odgovarajuće vrste, intenziteta, trajanja i učestalosti važan je faktor u prevenciji koronarne srčane bolesti i u odgađanju i usporavanju smanjenja radne sposobnosti do kojeg dolazi sa starenjem. Treba imati na umu da vežbanja manjeg intenziteta nisu delotvorna u podizanju funkcionalne sposobnosti organizma, vežbe srednjeg intenziteta su delotvorne, a one prevelikog intenziteta u odnosu na pripremljenost organizma su štetne.

Fizička aktivnost deluje i u smislu poboljšanja ventilacijske funkcije pluća tokom opterećenja, očuvanja mišićne mase, održavanja optimalne telesne težine, odgađanja početka i stope gubitka kortikalne kosti koje se događa tokom involutivnog perioda. Od posebne je važnosti fizička aktivnost u prevenciji pojave nekih faktora rizika za razvoj koronarne bolesti. Rezultati niza novijih istraživanja upozoravaju na važnost fizičke aktivnosti u prevenciji razvoja nekih oblika karcinoma. Kod fizičko aktivnih žena ređe se pojavljuju karcinomi dojke i reproduktivnog sistema, a mogućim mehanizmom smatra se promena u nivou polnih hormona pod uticajem fizičke aktivnosti.

Pri izboru aktivnosti kod starijih osoba treba uzeti u obzir dob, pol, zdravstveni status i funkcionalnu kondiciju. Prednost treba dati aktivnostima koje stimuliraju rad srca, krvotoka i disanja. Starijim osobama se preporučuju sledeće aktivnosti: šetanje, trčanje, vožnje biciklom, lagana gimnastika i plivanje.

Dinamičko vežbanje dovoljnog trajanja, intenziteta i učestalosti povećava nivo lipoproteina visoke gustoće, snižava sistolički i dijastolički krvni pritisak kod osoba sa blagom hipertenzijom, povećava toleranciju glukoze, povećava fibrinolitičku aktivnost krvi, smanjuje agregaciju trombocita, redukuje telesnu težinu i smanjuje udeo masne komponente u ukupnom sastavu tela, posebno kod osoba sa prekomernom telesnom težinom.

Vežbanja ne trebaju praktikovati bolesnici kod kojih postoji kongestivna bolest srca, nestabilna angina, aritmije uzrokovane naporom, smetnje provođenja drugog i trećeg stepena i slično.

Svakom vežbanju treba prethoditi od 5 do 10 minutno zagrejavanje vežbama istezanja ili hodanja, a isto treba ponoviti i posle vežbanja.