Genetski modifikovane biljke

Genetski modifikovane biljke
Genetski modifikovani organizmi se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštacki način. Tehnologija kojom se to postiže se često naziva “moderna biotehnologija”, “genetska tehnologija”, ili “genetski inženjering”. Ovom tehnologijom je takođe moguće selektovani gen iz jednog organizma uneti u drugi, čak među vrstama koje nisu srodne. O hrani se danas raspravlja žučno i često kao nikada pre; laving polemika pokrenula je genetski modifikovana hrana, koju je moguće proizvoditi zahvaljujući brojnim otkrićima iz oblasti biotehnologije, grane nauke koja doživljava procvat na početku XXI veka. “Naoružani” novostečenim znanjem o DNK, naučnici širom sveta eksperimentišu sa genetskim kodom biljaka i životinja, stvarajući nove vrste i po želji birajući njihove osobine. Doskora nezamisliva stvar se već desila: ukrštanje biljaka i životinja. Iako niko to nije, barem javno, uradio, lako je zamisliti i slične eksperimente sa ljudima, čiji genetski kod bi mogao da bude “obogaćen” genima biljaka i životinja.
Moderna biotehnologija se primenjuje u poljoprivredi, zajedno sa klasičnim tehnologijama, u cilju povećanja proizvodnje hrane i poboljšanja njenog kvaliteta. Revolucioni pomak na polju biotehnologije biljaka predstavlja mogućnost stvaranja genetički modifikovanih biljaka tj. mogućnost ugrađivanja gena poreklom iz bilo kog organizma u genom biljke. Genetički modifikovane biljke imaju mogućnost da obezbede više, bolje i bezbednije proizvode koji zajedno sa klasičnom tehnologijom, povećavaju proizvodnju hrane koja će moći da zadovolji potrebe rastuće ljudske populacije. Prva genetički modifikovana biljka je dobijena pre osamnaest godina, a danas se gaje komercijalno mnoge genetički modifikovane biljke i proizvodi od njih su dostupni na tržištu. Prva generacija genetički modifikovanih biljaka za takozvane ²input² osobine obuhvata tolerantnost na totalne herbicide rezistentnost na insekte, ezistentnost
na viruse. Od prve komercijalizacije genetički modifikovanih biljaka površine na kojima se gaje su značajno povećane na više od 50 mil ha.

Istraživanja su uglavnom usmerena ka proizvodnji genetski modifikovane hrane, koja u naučnoj javnosti ima podjednaki broj pristalica i protivnika. Razlozi koji idu u prilog proizvodnji ovakve hrane veoma su jasni, ali posledice koje bi takva hrana mogla da izazove nisu ispitane, jer je tako nešto i nemoguće predvideti u laboratorijskim uslovima. Pošto se genetski modifikovane vrste već uzgajaju, može se reći da je eksperiment izašao iz okvira laboratorija, a da prethodno nije jasno utvrđeno koliko daleko eksperiment može da ode, na koji način se kontroliše i kolika će teritorija, pa samim tim i populacija, biti obuhvaćena njime.