Globalizacija

Uvod

Globalizacija potiče od engleske reči „the globe“ što znači Zemlja, zemaljska kugla, okruglo ili loptasto nebesko telo, pri čemu globalizacija obuhvata sve društvene procese i odnose koji imaju planetarni karakter, koji se manifestuju u svim aspektima svetskih zbivanja.
Globalizacija „kao institucionalna integracija nacionalnih i regionalnih tržišta u jedinstveni svetski sistem…“  prisutna je u savremenoj teoriji i praksi u različitim oblicima i različitog intenziteta već nekoliko decenija. Kao fenomen svetskih dimenzija, globalizacija ima svoju evoluciju: ona ne predstavlja stanje, već proces koji ima svoju prošlost sadašnjost i budućnost.
Razlikujemo tri ere globalizacije. U prvoj eri koja je trajala od 1800. do 1914. godine, učinjen je izvestan napredak u pogledu otvaranja nacionalnih granica i podsticanja slobodnog kretanja trgovinskih i investicionih tokova. Međutim, uprkos očekivanjima u pogledu daljeg napretka, ovu eru globalizacije je iznenada prekinuo Prvi svetski rat, praćen trgovinskim protekcionizmom i rastućim nacionalizmom. U drugoj eri globalizacije, koja se vezuje za period od 1950. do 1980. godine, najavljeno je ponovno otvaranje nacionalnih granica. U ovoj eri globalizacije javlja se novi talas liberalizacije trgovinskih tokova sa nastupanjem Opšteg sporazuma o carinama i trgovinama da (General Agreement on Tariffs end Trade – GATT) i dolazi do jačanja integracije između zemalja Trijade (Evropa, Severna Amerika i Japan). Treća era globalizacije vremenski se poklapa sa pokretanjem novih rundi pregovora u okviru GATT – a, početkom procesa deregulacije nacionalnih ekonomija i liberalizacije trgovinskih i investicionih tokova, raspad SSSR – a i otvaranje zemalja Latinske Amerike ka globalnim tokovima trgovine i kapitala, ali i tehnološkim napretkom u transportu i telekomunikacijama. Sa stupanjem na scenu ovih faktora, dolazi do razvoja globalne ekonomije, koja karakteriše sadašnju eru globalizacije.
Osnovne karakteristike globalizacije su sledeće:
•    Širenje komunikacionih mreža koje se pružaju preko većeg prostora i čiji se efekti ogledaju u skraćivanje potrebnog vremena za ostvarivanje aktivnosti;
•    Povećanje svesti o povezanosti, unificiranosti i razlikama;
•    Eliminisanje autonomije aktera i institucija na svim nivoima;
•    Prihvatanje globalnog identiteta;
•    Povećanje pritiska na ekosistem širom sveta.

1.Kompatibilnost globalizacije i održivog razvoja

Debate o održivosti razvoja podstaknute su sve većom zabrinutošću globalne zajednice u pogledu narušavanja stanja u domenu životne sredine i ugrađenih slabosti tradicionalnih modela razvoja koji su podržavali industrijsku modernizaciju Trećeg sveta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. Pitanja načina na koji bi se ljudske društvene i ekonomske aktivnosti uskladile sa regenerativnim kapacitetom globalnog ekološkog sistema nalazilo se u središtu pažnje ovih diskusija. Zbog toga je interesovanje za koncept održivog razvoja postalo izraženije u svetu procesa globalizacije.
Problemi koje sa sobom nose proces globalizacije i izazovi održivog razvoja su predmet obimne literature. Međutim, rasprave u tim problemima sadrže brojne protivurečnosti i neslaganja. Pre svega, oni su, po pravilu, tretirani kao nezavisni i međusobno odvojeni problemi. Prioritet koji se davao rešavanju problema vezanih za proces globalizacije i umanjenje značaja problema održivog razvoja, kao jednog od najznačajnijeg aspekta procesa globalizacije, podstakao je neke istraživače da izraze sumnju u pogledu validnosti pretpostavke o nepostojanju odnosa uzajamne zavisnosti i međusobne uslovljenosti ova dva fenomena. Danas se suočavamo sa dilemom da li postoji usklađenost između globalizacije i održivog razvoja, i ukoliko ne postoji da li se ova dva trenda mogu učiniti kompatibilnim.
Uticaj ekonomske globalizacije na održivi razvoj je kompleksan, kao što je i sam karakter ovog procesa i on se ostvaruje preko različitih kanala:
•    Globalizacija doprinosi ubrzanju tempa privrednog rasta i utiče na životnu sredinu – nepovoljno na nekim etapama razvoja, povoljno na drugim;
•    Globalizacija doprinosi ubrzanju strukturnih promena, menjajući na taj način stepen korišćenja resursa i nivoe zagađenja unutar zemalja;
•    Globalizacija vrši difuziju kapitala i tehnologije, dok se u zavisnosti od njihovih ekoloških karakteristika, stanje u domenu životne sredine može poboljšati ili pogoršati;
•    Globalizacija deluje kao transmisioni mehanizam i uvećava tržišne nedostatke i deformacije u politikama koje mogu povećati ekološku štetu i pogoršati stanje u domenu životne sredine.