Globalizacija

UVOD

GLOBALIZACIJA je proces stvaranja jedinstvenog svetskog ekonomskog i politickog sistema moze se ostvariti, I ostvaruje se posredstvom trzista,tj liberalne trzisne ekonomije. Trziste kao model institucija neoliberalizma smatra se, predstavlja beskrajni izvor potrosnje. To je takodje velika odbrana liberalnog društva, njegovog apsolutnog, njegov telos: proizvoditi da bi se trosilo I simultanom stvarati apetite, potrebe, iskusenja, posto je sve to postalo navika, idealna aktivnost i vrednost.
Zadovoljavanje potreba stvara nove potrebe, a davanje prava izaziva nove prohteve za dodatnim pravima. Novi svetski poredak,je termin koji se cesto srece u raspravama o globalizaciji, najčešće u njegovoj povezanosti sa mondijalizacijom.
Njegova upotreba predstavlja I na odstojanje da se oznaci ostvarivanje jedinstva sveta, tj ujedinjenost covecanstva procesom globalizacije. Naime, za oznacavanje ostvarenog jedinstva covecanstva upotrebljavaju se termini : svetski poredak, svetski sistem, svetske zajednice. Ne upustajuci se sire u razmatranje ovih termina i znacanja u kojima se upotrebljavaju, ukazujemo da se termin novi svetski poredak upotrebljava da bi se oznacio proces stvaranja specijalizovanih organizacija za medjunarodnu saradnju, odnosno ekonomsko politicku dominaciju najrazvijenijih kapitalistickih zemalja sa SAD na celu, koje se oslanjaju na vojne saveze I kojima se vrsi oblikovanje sveta prema americkim vrednostima.
Sustina novuog svetskog poredka sastoji se u teznji za dominacijom I eksploatacijom svetskih resursa. Novi svetski poredak stvoren je u domenu drzavne politike i vojnog saveznistva pa se zato, kako se ukazuje, Imondijalizacija vrsi pod njihovim uticajem, kao svetskom posistemljivanje, odnosno prenosenje sistematskih svojstava, aktera, NSP na svetsku celinu.
Iako je stvaranje novog szvetskog poredka, na odredjen nacin, povezano sa procesom globalizacije, ipak je neprihvatljiva teza, kako se argumentovano ukazuje, po kojoj se kroz proces globalizacije ispoljava novi svetski poredak. Ako bi se ta teza prihvatila, to bi znacilo da globalizacija nuzno dovodi do nastanka novog svetskog poredka,kao svetskog kapitalizma sa totalitarnim karakterom.
Ujedinjeno covecanstvo višeznaćno I sa dosta protivrecnosti postaje predmet naucnog, a i socioloskog proucavanja. Ovim procesom svet je postao, na odredjen nacin, jedinstveni svetski sistem – svetsko društvo. Čini se da je globalizacija svuda oko nas – ona je tu kada upalimo TV, kada otvorimo novine, tema razgovora dok čekamo u redu.
Šta je globalizacija? Dati odgovor na ovo pitanje veoma je težak zadatak, obzirom da ni u stručnim krugovima ne postoji usklađenost oko definicije globalizacije. Sigurno je da problem leži u prirodi samog fenomena globalizacije koji je izuzetno kompleksan i višedimenzionalan. To omogućuje da se sam fenomen sagleda iz velikog broja različitih uglova, te u tom smislu, autori različitih teorijskih pravaca često naglašavaju neke aspekte globalizacije, zanemarujući druge, da bi dokazali svoje unapred određeno mišljenje. Deo takvih teorija svakako ima ideološku osnovu sa ciljem da istakne samo dobrobit globalizacije ili da predstavi globalizaciju kao prirodan proces, nezavisan od struktura moći.
Fenomen globalizacije predstavlja značajan izazov za ekonomsku nauku. Globalizacija svetske privrede predstavlja proces čije posledice daleko nadilaze ekonomsku sferu savremenog društva i koji je danas predmet raznih multidisciplinarnih istraživanja. Kao svojevrsni megatrend koji u mnogome opredeljuje tekuće međunarodne ekonomske tokove, globalizacija je nametnula nove izazove i samoj ekonomskoj teoriji.
Globlizaciju karakteriše sve veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrežu ekonomskih, socijalnih i političkih veza. Zahvaljujući profitu, kao pokretačkom motivu proizvodnje, bilo je neophodno da se stvori svetsko tržište i da na taj način najveći broj zemalja i područja sveta bude povezan različitim oblicima međusobnih ekonomskih odnosa. Integracije pojedinih zemalja su značajan podsticaj procesu globalizacije. Pravi se razlika između četiri faze u regionalnoj ekonomskoj integraciji: stvaranje zone slobodne trgovine (eliminisanje carine, kvota i dozvole među zemljama članicama), stvaranje carinske unije, gde se stvara zajednički sistem carina i kvota, stvaranje ekonomske unije i zajedničko tržište. Svetsko tržište je skup odnosa ponude i tražnje robe, usluga, novca, kapitala i drugih finansijskih elemenata i sl. izvan granica nacionalne ekonomije. Odnose razmene na svetskom tržištu determinišu odnosi među ljudima . Ti odnosi su promenjivi i formiraju se mimo volje ljudi. U tom smislu se razlikuju: svetsko tržište u predkapitalističkim odnosima proizvodnje, svetsko tržište u uslovima kapitalističkih produkcionih odnosa i savremeno svetsko tržište gde se susreću ponuda i tražnja iz nacionalnih ekonomija sa razilčitim društvenim sistemima.