Hamurabijev zakonik

Hamurabijev zakonik

Hamurabijev zakonik je dugo lezao prekriven velom zaborava. Pre Hamurabija bilo je pokušaja donošenja jednog takvog pravnog akta,ali sa manjim ili većim uspehom na nekom lokalnom nivou,pa imamo zakonike od Ur-Namua(osnivača treče dinastije Ura,zvanično najstariji pisani pravni akt,čuva se u Muzeju Starog istoka u Istanbulu),Bilalame(miroljubivog vladara Enšue,čuva se u Iračkom muzeju starina u Bagdadu),Lipit-Ištara (vladara grada Isine, čuva se u Filadelfijskom muzeju).O unutrašnjoj politici,Hamurabija saznajemo iz njegovog zbornika zakona,koji mu je donio veću slavu nego sve njegove osvajačke pobede zajedno. Pronađen je 1902. godine u iranskom gradu Suzi (oblast starog Elama), gde ga je kao ratni plen bio odneo elamićanski kralj Šutruk Nahunt. Tekst zakonika je ispisan na kamenom stubu-steli, od crnog diorita, visokoj 2,62m. Pri samom zaobljenom vrhu stele, kameni barelaf prikazuje scenu kraljevskog ustolicenja, gde Hamurabi stoji u polozaju poboznog straha ispred trona Boga- zastitnika Samasa koji sedi a zraci mu se rasipaju iz ramena, dok mu je na glavi kruna ukrasena velikim brojem rogova, I predaje zakonodavcu Zakonik, stap za merenje I klupko kanapa, sto simbolise njegovu funkciju pravicnog vladara I osvajaca. Ispred ove scene koja se nalazi na prednjoj strain sledi tekst Zakonika koji obuhvata I zadnju stranu stele. Zakonik je prelepo napisan u odeljcima, pa ih na prednjoj strani ima 18, a na zadnjoj 28. Zakonik je uokviren dugim prologom I epilogom, napisanim u stilu ranijih kraljevskih himni, koje predstavljaju najlepse tekstove rane akademske knjizevnosti. Zakonik sadrzi 282 propisa, od kojih je na steli iz Suze unisteno oko 35 normi, od kojih je vecina uspesno rekonstruisana. U poduzem uvodu Hamurabi istice da su ga Bog mudrosti Ea I sin mu Bel, ustvari Marduk, poslalida na zemlji zavede red I uspostavi zakon. U epilogu Hamurabi nasiroko nabraja svoja dobrocinstva, koja je ucinio zbog svojih podanika, zati apeluje na buduce vladare da se pridrzavaju zakona, obecavajuci im blagoslov ako ga budu primenjivali, a svim ostalima koji ga ne budu postovali obecava teske kazne I baca anatemu na njih.
Prva karakteristika ovog Zakonika govori o njegovoj vezi sa religijom. Izuzev religijskog prologa u kojem se Hamurabi razmece voljom Bogova, isticuci da su mu Bogovi zapovedili da pribavi vaznost pravu u svojoj zemlji, da istrebi pokvarenog I nevaljalog, da spreci mocnog da ugnjetava slabog, vrlo cesta formula bozanskog naloga vladaru da pristupi donosenju zakona I u svim prethodnim sumerskim I akadskim pravnim zbornicima. Zakonodavac tvrdi da su svi njegovi I drzavni I zakonodavni poduhvati inspirisani bozjom voljom, sigurno sa prakticnim ciljem da svom zakoniku pribavi dodatni- bozanski autoritet.
Druga karakteristika Hamurabijevog zakonika se odnosi na pravnu tehniku, koja mu vec i povrsnim posmatranjem obezbedjuje epitet veoma razvijenog pravnog zbornika, zbog razvijene pravne tehnike, preuyete od Sumera. U pitanju je formulacija pravnih normi gde je dispozicija pravne norme iskazana u kondicionalu, a zatim sledi sankcija koja je uvek svetovnog karaktera.
Treca njegova veoma vazna osobina kazuisticnost predstavlja zakonitost, koja krasi sve zbornike koji sum u bili uyor, a koju ni on nije mogao da prevazidje. Sustina ove osobine Zakonika se ogleda u tome sto pravne norme regulisu pravni zivot od slucaja do slucaja, pojedinacno, uzgredno, parcijalno, tj. pravne norme regulisu samo pojedine sporne situacije.
Pored ovih glavnih osobina, Hamurabijev zakonik krase I druga svojstva, koja nas ucvrscuju u uverenju da se radi o izuzetno razvijenom pravnom tekstu, koji je u nekim svojim resenjima daleko isao ispred vremana u kojem je ponikao. U znacajnije karakteristike Hamurabijevog zakonika, ono po cemu je on narocito poznat I sto ga razlikuje od klinopisnih pravnih zbornika koji su mu prethodili, spada zakonodavceva rigidna penalna politika, sa upadljivo cestom primenom smrtne kazne, taliona I telesnih kazni. Smrtna kazna je propisana za skoro sve prestupe predvidjene u prvih tridesetak clanova zakonika a izvrsavala se bacanjem u vodu, vatru, nabijanjem na kolac.

STATUSNO PRAVO

Izuzev najvišeg sloja vavilonskog društva(visoko sveštenstvo,dvorski činovnici)čitavo stanovništvo se strogo deli na slobodne ljude(avilum),koji se nalaze pod zaštitom zakona,i na robove(vardum),koji se,kao i stoka smatraju imovinom na raspolaganju gospodara.Uporedo sa svim mogućim ekonomskim gradacijama,u opštoj masi slobodnog stanovništva razlikuju se još čisto pravne kategorije,pa nailazima na još jedan sloj,muškenum,koji se po pravima ,nalazi između robova i slobodnih ljudi.Spominju se još mnogobrojne sluge koje nisu imale vlastitog imanja,već su za svoj rad dobijali zaradu u naturi ili novcu. Avilum su najmnogobrojnija kategorija vavilonskog društva(posednici zemlje,seljaci,trgovci,zanatlije);učestvuju u radu gradskih veća,koja su zadržala lokalnu samoupravu i sudstvo,a vode računa i o gradskim finansijama. Muškenum je sloj stanovništva čiji pravni status nije dovoqno jasan.Oni su bili posednici,delimično čak i robovlasnici,mogli su da zasnivaju porodice,ali njihova jurisdička prava su bila ograničena(podređen položaj se ogleda po pitanju krivičnog prava,kako se pretpostavlja,u vezi sa poreklom).Za nanošenje telesnih povreda mušenumu,krivac se kažnjava po principu kompozicije,a za istu takvu povredu ako je u pitanju avilum,krivac se kažnjava po principu taliona(“oko za oko,zub za zub”).

Član 196.
Ako Čovek izvadio oko drugom Ćoveku,ima da se oko i njemu izvadi.(oko za oko)

Član 197.
Ako on slomi kost drugom čoveku, i njegova će kost biti slomljena.

Član 198.
Ako čovek iskopa oko muškenumu ili mu slomi kost,treba da plati minu zlata.

Član 200.
Ako čovek slomi zube sebi ravnom po statusu,i njemu treba da slome .(zub za zub)

Član 202.
Ako neko napadne čoveka višeg po statuse od svog,treba da javno primi 60 udaraca bičem za volove.

Član 204.
Ako mušenum napadne drugog muškenuma,treba da plati 10 šekela u novcu. Ali muškenum je imao i povoljnosti u nekim segmentima:

Član 216.
Ako lekar napravi veliki zasek sa nožem za operacije i izleči,ili raseče tumor (iznad oka) sa nožem za operaciju i spasi oko,treba da primi 10 šekela u novcu.

Član 217.
Ako je pacijent mušenum,onda treba da primi 5 šekela.

Član 221.
Ako lekar izleči slomljenu kost, pacijent treba da mu plati 5 šekela u novcu.

Član 222.
Ako je pacijent muškenum treba da plati 3 šekela.

Vardum je bio najniži sloj vavilonskog društva.Izvori ropstva su bili različiti:ratovi,rođenje od roditelja robova,kupovina od trgovca robljem, krivična osuda i dužničko ropstvo.Ipak,za razliku od vremena treće dinastije Ura,preduzimaju se mere da slobodni Vavilonci ne smiju da dopadnu u ropstvo(samo teški prestupi povlače lišavanje slobode).Glavni uzrok pretvaranja mase u robove je bila zavisnot zbog zaduživanja,a Hamurabijevi zakoni upravo nastoje da tu zavisnost ograniče.Tome se ne treba čuditi jer su nemilosrdne akcije zelenaša,od kojih su stradali ne samo siromasi već i mnogi vlasnici,izazivale opšte nezadovoljstvo i nanosile štete caru,koji je na taj način gubio podanike(jer je rob u celini pripadao gospodaru).Dug je mogao da odradi ne samo dužnik,već i njegova žena ili deca,i to samo u roku od tri godine,pri čemu su se,za razliku od robova,ti zavisni ljudi štitili zakonom i lihvar(onaj kome se dug odrađuje) je odgovarao životom svoga sina za nasilnu smrt dužnikova sina koji bi odrađivao očev dug.Rob je svojina gospodara i kao oznaku svog statusa nosi abitum (žig) koji skida samo sa gospodarevim odobrenjem. On ga može prodati ili osloboditi, ali ne može prodati robinju koja mu je rodila decu, iako je može zadržati kao roba.Deca postaju slobodna posle smrti oca.Skrivanje tuđeg roba je povlačilo smrtnu kaznu.Rob je mogao sklapati brak sa slobodnim ljudima i neke ugovore u prisustvu svedoka.Povreda roba se plaćala polovinom vrednosti roba, a ubistvo se moralo nadoknaditi drugim robom.

Član 199.
Ako čovek iskopa oko nečijem robu, ili mu slomi kost,treba da plati pola od vrednosti njegove.

Član 205.
Ako rob napadne gospodara,treba da mu se odseče uho.

Član 217.
Ako lekar izvrši neki operativni zahvat na nečijim robom,i izleči ga ili mu spasi oko,onda vlasnik roba plaća lekaru 2 šekela.

Rob je postajao slobodan ako plati otkup,ako ga gospodar oslobodi,nakon smrti oca ako je dete robinje i slobodnog čoveka,nakon tri godine ako je dužnički rob i ako ode u drugu zemlju i tamo ga neko otkupi po povratku u Vavilon je slobodan.Iako se o robovima u Hamurabijevom zakoniku govori mnogo,oni čine samo dio(iako dosta značajan) neposrednih prizvođača.

STVARNO PRAVO

Vladar je bio vlasnik sve zemlje.Seoske zajednice su se nalazile u stadijumu potpunog raspadanja.U praksi se javlja privatna svojina.Zemljišne parcele(s izuzetkom carskog fonda zemljišta) su podlegale prodaji i kupovini, što potvrđuju mnogobrojni kupoprodajni ugovori.Zemlja koja je neposredno pripadala dvoru ustupa se pod ugovor vojnicima i zamljoradnicima,koji su za to plaćali ugovorene iznose u naturi. Veoma detaljno regulišu se uslovi arende polja i vrtova.Nemarni arendator koji ne skupi letinu zbog svoje lenosti,mora da uplati zakupninu u naturi(1/3 ili 2/3),izračunatu prema normi letine na susednom imanju.Svaki zemljoradnik strogo odgovara za oštećenost nasipa koji se nalazi uz njegov posed.Ako njegovom krivicom dođe do poplave,tada njega i sve njegovo imanje prodaju kako bi se nadoknadili gubici susedima. Ilkum je zemljišni posed koji su dobijali vojnici na korištenje dok god vrši vojnu službu,jer ako dođe do zanemarivanja dužnosti,posed se automatski oduzima,iz čega proizilazi da ilkum nije nasledan.A ako sin držaoca hoće da ga zadrži,mora da se prihvati očevih obaveza.Ako dođe do smrti oca u vreme nepunoletstva sina,majka dobija trećinu ilkuma da podigne dete.Ilkum nije (sa izuzetcima) bio podložan kupoprodaji. Kuduru je ustanova koja potiče iz vremena kasitske vladavine a predstavlja kamene stubove koji su se nalazili između imanja i imali su ulogu međe (što ustvari reč i znači).Preko njih su bila zagarantovana prava vlasnika zemlje.Kopije su se nalazile u hramovima i predstavljale prvi poznati oblik vođenja evidencije o svojini na zemlji, prvobitne zemljišne knjige.