Hartije od vrednosti

UVOD
Hartije od vrednosti imaju veliki značaj u svakom društvu u kome je organizovano robno novčano tržište. U svetu postoji stalna tendencija porasta značaja hartija od vrednosti iz razloga sve složenijih odnosa zbog stalnog porasta vrednosti koje se nalaze u robno novčanoj funkciji. Hartije od vrednosti su značajni instrumenti optimalne mobilizacije slobodnih, raspoloživih novčanih sredstava, i u tom smislu se koriste za ostvarivanje određenih privrednih funkcija, na manje više jednoobrazan način u celom svetu.Hartijama od vrednosti se zadovoljavaju potrebe privrede u pogledu uzajamnih plaćanja bez dodatnih novih emisija novca koje mogu dovesti do inflacije ako nisu kontrolisane.One su instrumenti kojima se zadovoljavaju razne funkcije kredita jer su istovremeno i značajni kreditni instrumenti, ali i instrumenti obezbeđenja u uzajamnim kreditnim odnosima.

Hartije od vrednosti – pisane isprave čiji zakoniti imalac može ostvariti neko subjektivno građansko pravo označeno na hartiji. Zakoniti imalac hartije je lice koje je kao imalac prava označeno na samoj hartiji, odnosno na koje je hartija preneta, dok je obavezno lice izdavalac hartije. Kod hartija od vrednosti postoje dva prava – pravo na hartiji (pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekt ima hartiju kao telesnu pokretnu stvar) i pravo iz hartije (po svojoj pravnoj prirodi to je stvarno, obligaciono ili člansko pravo).Hartije od vrednosti mogu biti stvarno-pravne (sadrže neko stvarno pravo na pokretne ili nepokretne stvari), obligaciono-pravne (sadrže neko obligaciono pravo, koje po pravilu glasi na sumu novca; to mogu biti: menica, obveznica, ček,kreditno pismo) i hartije s pravom učešća (sadrže određena članska prava imaoca i pravo učešća u dobiti društva; to je akcija).Prema načinu kako se imalac hartije od vrednosti legitimiše pri ostvarenju prava iz hartije, i kako se prenose, hartije od vrednosti mogu biti: hartije na donosioca(prenose se predajom; npr. – lutrijski loz), hartije na ime (imalac je označen na samoj hartiji; npr. – obveznica) i hartije po naredbi (prvi imalac je označen na samoj hartiji; prenose se indosamentom, pismenom klauzulom koja se stavlja na poleđinu hartije).

HARTIJE OD VREDNOSTI

Prema domaćem Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata hartije od vrednosti se definišu kao „istovremeno izdati prenosivi elektronski dokumenti koji glase na ime, iz koje za zakonite imaoce proizilaze jednaka prava i obaveze u skladu sa zakonom i odlukom izdavaoca o distribuciji hartija od vrednosti“. Najčešći kriterijumi koji se koriste za podelu hartija od vrednosti su:

1. rok dospeća, po kome je moguće razlikovati: kratkoročne, srednjeročne i dugoročne hartije
2. emitent, tu razlikujemo hartije koje je emitovala država i njeni organi i hartije koje su emitovale privredne kompanije
3. mesto emitovanja-razlikujemo domaće i inostrane hartije.

Kupcu obveznica obećan je povraćaj novca određenog datuma, a u međuvremenu vlasnik obveznice dobija kamatu koja bi trebalo da bude veća nego da je stavio novac u banku. U zavisnosti od roka dospeća obveznice se dele na kratkoročne (do pet godina), srednjoročne (od pet do petnaest godina) i dugoročne. Pored ovih postoje i obveznice bez roka dospeća što znači da samo nastavljaju da isplaćuju kamatu u nedogled.Kupovina akcija može doneti veći novac ali je rizik kod kupovine akcija veći.