Hartije od vrednosti kao istrument finansiranja

1 UVOD

Prema Zakonu o obligacijama: Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da će ispuniti obavezu upisanu na toj ispravi zakonitom imaocu.

Za ovako određen pojam hartija od vrednosti u teoriji se ističe da je nedorečen, da se ne može primeniti na sve hartije od vrednosti tj. da ne ukazuje na sva bitna svojstva hartije od vrednosti. Zaključujemo da se iz pojma ne vidi o kakvoj se vrsti i prirodi obaveze izdavaoca hartije radi; da se ne vidi da su to strogo formalne isprave; da se pravo koje je sadržano u hartiji ne može ostvariti bez hartije od vrednosti. Kod određenih hartija navedeni pojam se ne može primeniti jer izdavalac daje nalog nekom trećem licu da ispuni obavezu iz hartije.

U određenim slučajevima hartijom od vrednosti se smatra knjigovodstvena, skriptualna vrednost koja nije individualizovana. . U takvim slučajevima se govori o bezdokumentarnim ili dematerijalizovanim hartijama o vrednosti. Bezdokumentarnim zbog toga što isprava, koja predstavlja pravni dokument na kojem se zasnivaju odnosi iz hartija od vrednosti, ne postoji. Dematerijalizovanim zato što se hartija, kao materija koja na simboličan način predstavlja određeno pravo, izgubila. Pismena isprava ne postoji, ali se između lica koje je izdavalac »hartije« i lica koje je titular prava iz »hartije« uspostavljaju pravni odnosi za koje važe pravila o hartijama od vrednosti kao i u slučaju kada je hartija zaista izdata.

U cilju sagledavanja uloge hartija od vrednosti treba ukazati na njihov značaj u međunarodnim finansijama. Hartije od vrednosti predstavljaju finansijske instrumente za koje je posredno ili neposredno vezano poslovanje na većini tržišta. U stvari, skup finansijskih transakcija u kojima se posluje novcem i hartijama od vrednosti, predstavlja finansijsko tržište u najširem smislu te reči.
Sa aspekta razumevanja uloge hartija od vrednosti najvažnije je tržište kapitala na komese i vrši kupoprodaja hartija od vrednosti. Tržište kapitala predstavlja odnos između ponude i tražnje dugoročnih hartija od vrednosti. ako se kupoprodaja hartija od vrednosti vrši slobodno između učesnika bez prisustva bankarskih institucija radi se o slobodnom tržištu kapitala. U suprotnom, ako se kontakti među učesnicima ostvaruju posredstvom bankarskih institucija u pitanju je institucionalizovano trište. Pod najvažnijim tržištem kapitala te vrste podrazumevamo berze.

Hartije od vrednosti se mogu koristiti u ostvarivanju najširih ciljeva međunarodnog poslovanja. Njihova uloga se pre svega bazira na ostvarivanju što većeg profita, ali to nije njihov jedini značaj. Njihov značaj dolazi do izražaja tek onda kada se one posmatraju u kroz prizmu funkcija koje se njima mogu ostvariti. Pored svoje osnovne funkcije uvećanja kapitala, hartije od vrednosti imaju ogroman uticaj i na funkcionisanje i razvoj tržišnih privreda.
Sve veći broj brokerskih kuća i banaka predstavljaju značajnu zaštitu finansijskih investitora, što u mnogome umanjuje rizik kupoprodaje hartija od vrednosti. Tendenciju razvoja međunarodnih finansija karakteriše dinamičan razvoj tržišta novca i kapitala, kao i stvaranje svetskog finansijskog tržišta.
2 POJAM I OSOBINE HARTIJA OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti su pismene isprave o imovinskom pravu. Hartija sama po sebi nema neku posebnu vrednost. Ali, pošto se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne može vratiti ni prenositi bez te hartije, ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo. Iz tog razloga su i dobile naziv »hartije od vrednosti«.

Sve hartije od vrednosti, shvaćene u tradicionalnom smislu te reči, imaju neke zajedničke osobine (to su pismene isprave, odnose se na neko pravo, hartije od vrednosti su prenosive i prezentacione isprave, obaveze koje su upisane na hartiji su tražljive). Kada se radi o dematerijalizovanim hartijama o vrednosti, iz razloga što ne postoji hartija koja simbolizuje određeno pravo, na njih se ne odnosi pravo formalizma, inkorporacije i prezentacije.
Osnovne osobine hartija od vrednosti su:

1. Formalnost hartija od vrednosti
Bez određenog pisma ne može da postoji hartija od vrednosti. Uz to, da bi se moglo smatrati da jedna pismena isprava predstavlja hartiju od vrednosti potrebno je da sadrži određene bitne sastojke. Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti, s tim što se može koristiti, na primer, kao isprava o dugu. Ako se, pak, hartija izdaje u velikoj seriji, a nema neki od bitnih sastojaka, ona ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Ipak, u nekim slučajevima (blanko menica, pretpostavljeni bitni menični ili čekovni elementi) odstupa se od zahteva da se u hartiji moraju nalaziti svi određeni elementi. Načelo formalnosti se ogleda i u tome što za određene elemente, odnosno pravne radnje zakon propisuje tačno mesto i formu njihovog unošenja u pismenu ispravu (blanko indosament se nalazi samo na poleđini menice).

2. Imovinsko pravo
Hartije od vrednosti se odnose na neko pravo imovinskopravne prirode, bilo obligaciono ili stvarno. One se mogu odnositi i na neko drugo pravo (pravo upravljanja i odlučivanja akcionarskim društvom od strane imaoca akcija), ali se pri tome moraju odnositi i na imovinsko pravo.

3. Inkorporacija
Pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti u tesnoj je vezi sa hartijom. Ono se ne može ni prenositi ni ostvarivati bez hartije od vrednosti koja na simboličan način predstavlja to pravo. Zato se kaže da je to pravo »inkorporisano« u hartiji od vrednosti.

4. Prezentacija
Pošto je pravo na koje se odnosi hartija »inkorporisano« u hartiji, to pravo može da vrši samo ono lice koje je u mogućnosti da hartiju od vrednosti podnese njenom izdavaocu ili drugom dužniku. Zato se kaže da su hartije od vrednosti »prezentacione« isprave.

5. Tražljivost obaveza
Obaveze koije su upisane u hartijama od vrednosti su tražljive, s obzirom da obaveza dužnika nastupa tek kada mu hartija bude prezentirana. Poverilac treba da zatraži od dužnika da izvrši svoju obavezu iz hartije. Dužnik će pasti u docnju tek ako mu poverilac prezentira hartiju o dospelosti, a on ne izvrši svoju obavezu. Pravilo tražljivosti važi i za novčane obaveze, koje su prema opštim pravilima obligacionog prava donosive.