Odlomak

ENDOKRINE ZLEZDE

Žlezde nastaju od zastornog epitela koji proliferiše i urasta u vezivno tkivo, a zatim nastavlja dalju diferencijaciju.Egzokrine žlezde zadržavaju vezu sa epitelom od koga su nastale i ta veza poprima oblik kanala oblozenog epitelnim ćelijama,kroz koji produkti žlezdane sektrecije dospevaju na površinu.Endokrine žlezde,su one, kod kojih je veza sa epitelom tokom razvoja obliterisala,pa one produkte svoje sekrecije luče direktno u krvotok.Prema rasporedu ćelija, razlikuju se dva tipa endokrinih žlezda.U prvoj grupi su one koje su građene od grupe ćelija poređanih u međusobno povezane trake, između kojih su široki krvni kapilari(nadbubrežna i paratireoidna žlezda,adenohipofiza). U drugu grupu spadaju žlezde u kojima sekretorne ćelije formiraju mehuriće ili folikule ispunjene specifičnim materialom(tireoidna žlezda).produkti koje luče endokrine žlezde nazivaju se hormonima. Hormoni su molekuli koji funkcionšu kao hemiski signali (glasnici). Obicno endokrine ćelije grade organ,endokrinu žlezdu,ali postoje i izolovane endokrine ćelije kao, na primer endokrine ćelije digestivnog trakta,srca koje proizvode atrijalni natriuretski faktor, i jukstaglomerularne ćelije bubrega.Hormoni se često luče na velikoj udaljenosti od svog mesta delovanja,tj ciljnog organa ili tkiva,i zato je bitno da endokrina tkiva budu dobro prokrvljena i u blizini krvnih kapilara,koji primaju ove sekrete i distribuiraju ih kroz ceo organizam.Ćelije ciljnog tkiva poseduju specifične receptore koji prepoznaju i reaguju na male koncentracije hormona.Za peptidne hormone receptori su na membrani i signal se prenosi preko sekundarnog glasnika(adenilciklaze), dok su za steroidne i tiroidne hormone receptori u citoplazmi i jedru (mali i lako difunduju kroz ćelisku membranu,deluju na DNK kao transkripcioni faktori).
Postoje i ćelije koje produkuju hormone ili druge aktivne supstance koje deluju na kratkoj distanci, citokinini, koji deluju prolazeći kroz intracelularni matriks.Ovaj način sekrecije je parakrina sekrecija.
Postoji i jukstakrina sekrecija u kojoj molekuli sa povrsine jedne ćelije deluju na susednu ćeliju,ali i autokrina gde sintetisani hormon deluje na istu ćeliju ili na ćeliju istog tipa.
Endokrini sistem ne funkcionise sam,vec je blisko povezan,i pod kontrolomje centralnog nervnog sistema.Takođe blisko je povezan sa imunim sistemom.Ova kontrola i povezanost pociva na hipotalamo-hipofiznoj vezi.

Hipofiza(pituitarna žlezda) je tvorevina nastala anatomskom povezanošću endokrine žlezde faringealnog porekla(ektoderm usne duplje) i ekspanzijom dna međumozga,u vidu peteljke koji je ostao povezan sa mozgom.slika1Smestena je u udubljenju sfenoidne kosti koje se zove sella turcica.Imaju je svi kičmenjaci,počev od ciklostoma.Ona se anatomski predstavlja celinu ali se zbog dvojnog embrionalnog porekla funkcionalno deli na dva dela: adenohipofiza i neurohipofiza. Sa hipotalamusom je povezana u anatomsko-funkcionalnu celinu.Krvotok hipofize formira hipofizni portni sistem koji je važan za regulaciju funkcije adenohipofize, jer nosi neurosekrete – realising faktore.
Spoljašnji ili unutrašnji nadražaji deluju tako što izazivaju depolarizaciju ćelija hipotalamusa i dolazi do lučenja hormona. Oni prolaze kroz fenestrirane delove membrane kapilara i preko hipotalamusno-hipofiznog portnog sistema dospevaju u adenohipofizu. Rilizing hormoni se vezuju za specifične receptore plazma membrane adenohipofize.
Kao posledica toga nastaje značajno povećanje kalcijumovih jona (glasnici drugog reda) unutar ćelije, čemu sledi oslobađanje sintetisanog hormona adenohipofize. Postoje dve grupe hormonskog rilizing sistema hipotalamusa. Jedan od njih sadrži hormone koji pojedinačno deluju na sintezu i sekreciju određenog tropičkog hormona adenohipofize. Drugi sadrži hormone koji u paru kontrolišu adenohipofizu i to tako što jedan rilizing hormon deluje stimulirajuće a drugi deluje inhibirajuće. Pojedinačnu kontrolu ostvaruju tireotropni rilizing hormon (TRH), gonadotropni rilizing hormon (GnRH) i kortikotropni rilizing hormon (CRH). U grupu rilizing hormona koji u paru kontrolišu oslobađanje hormona spadaju stimulitajući hormon hipotalamusa (GRH), inhibirajući hormon hipotalamusa (GIH), prolaktin rilizing faktor (PRF) i prolaktin inhibirajući faktor (PIF). Kada periferne žlezde počnu maksimalno da luče hormone tada nastaje negativna povratna sprega. Kratka petlja je na relaciji hipotalamus-hipofiza. Povećanje lučenja hipofiznih hormona deluje na ćelije hipotalamusa preko receptora u membrani i smanjuje se oslobađanje rilizing hormona.
Sa druge strane,postoji povezanost hipotalamusa i neurohipofize.naime i neurohipofizi se depoonuju i iz nje otpustaju hormoni sintetisani u supraoptickom i paraventrikularnom jedru hipotalamusa.Ovi hormoni se u granulama spustaju,transportuju duz aksona,izlučuju se procesom egzocitoze u kapilarnu mrezu neurohipofize

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese