Hotelijerstvo i stres

Uvod

U savremenoj psihologiji, problem razumevanja emocija je još uvek ostao otvoren. Ne postoji konsenzus oko odgovora na pitanje šta je to osećanje, emocija ili afekat. Za neke istraživače, ova tri pojma predstavljaju sinonime, dok drugi među njima prave značajne razlike. Najčešće, emocija se definiše kao svest o telesnoj promeni u organizmu. Za psihoanalitičare, ova definicija je suviše uska, s obzirom da ne pominje čovekova nesvesna osećanja.

Zajednički sadržalac različitih teoretičara emocija jeste da ona predstavlja neku vrstu pokreta telesne energije iz unutrašnjosti organizma ka njegovoj periferiji. Primera radi, kada neko oseti stid, manifestacija ovog osećanja se primeti na periferiji, na licu, koje je iznenada pocrvenelo. Dobro je poznato da se neko „ naježio „ od straha, odnosno, praktično je kožom kao periferiom doživeo jako osećanje.

Psiholozi koji se bave mentalnim zdravljem, odavno ukazuju na važnost da se neki afekat rastereti, umesto da ostane blokiran. Osoba koja je stalno provocirana, a mora da zadrži bes u sebi, bez mogućnosti da ga rastereti, može imati psihološke i fizičke tegobe. Takozvane menadžerske bolesti mogu da se svedu na neprestani doživljaj tenzije, strepnje od ishoda važnih odluka donešenih na radnom mestu.

1. Definicija hotelijerstva

Hotelijerstvo je delatnost koja gostima pruža usluge smeštaja, ishrane, točenja pića, rekreacije i raznovrsne druge usluge. Za vreme privremenog boravka u hotelskim objektima u izabranoj destinaciji turistima hotelijerstvo omogućuje odmor i relaksaciju, poslovnim ljudima ostvarivanje poslovnih kontakata, seminara i različitih drugih stručnih, naučnih i političkih skupova stvara uslove za konstruktivan rad, turistima omogućuje upoznavanje sa prirodnim atrakcijama i kulturnim spomenicima.

Hotelijerstvo je delatnost kojoj je rezultat u vremenski relativno kratkim proizvodnim procesima sa raznovrsnom uslugom i proizvodima zadovoljile želje i potrebe potrošača. Iako deo poslovnih aktivnosti ima karakter materijalne proizvodnje ( ponuda hrane i pića ), hotelijerstvo bitno određuje upravo kružni karakter :

• U hotelskim objektima potrošačima se pružaju usluge smeštaja, pripreme hrane i pića, izvanpansionske usluge.

• Usluge je potrebno neprestano prilagođavati zahtevima gostiju.

• Nužan je neposredni kontakt sa gostom, jer se usluge ne mogu pružati kada nema gostiju.

• Zaposleni uvek moraju biti pripravni za pružanje usluga.

• Radno je vreme „ elastično“ .

• Teško je planirati i usklađivati potrebe za zaposlenima sa zaposlenosti kapaciteta.

• Nejednak intezitet poslovanja tokom dana i tokom godine određuje posebne uslove rada-sezonski rad, sa dugim stajanjem, hodanjem ili radom pri visokim temperaturama.

• Nefleksibilnost troškova i angažovanje imovine.
Hotelsko tržište je zasićeno ponudom, što potrošačima omogućuje da uvek imaju na raspolaganju sve širu ponudu u granicama iste razlike cena. U takvim uslovima uticaj hotela na prodajnu cenu ograničen je konkurencijom. Potrošače najčešće ne zanima na prvom mestu cena hotelskih usluga, već vrednost koju dobijaju za svoj novac, što je posebno važno za turistički segment tržišta.