Industrijalizacija i ekologija

INDUSTRIJALIZACIJA I EKOLOGIJA
Savremena civilizacija, na kraju XX veka, ostaće upamćena po naučnom progresu neslućenih razmera u oblasti tehnologije, kulture, ekonomije… Osvojena su znanja koja ulivaju nadu da će čovečanstvo u narednom milenijumu moći nastaviti još brži razvoj. Medjutim, civilizacija je istovremeno stvorila i krupne ekološke i druge probleme, koji mogu dovesti u pitanje njen budući razvoj i opstanak, ukoliko na vreme ne pristupi njihovom ublažavanju i rešavanju.
Napravljena su veoma velika oštećenja biosfere, uništene su mnoge biljne i životinjske vrste, neobnovljivi prirodni resursi se prebrzo iscrpljuju, obnovljivi prirodni resursi se iscrpljuju u većem obimu nego što se obnavljaju, mnoge promene ukazuju na globalne promene klime, količina otpada i drugog zagadjenja je iznad mogućnosti prirodnih procesa da se apsorbuju, razlože ili recikliraju, povećana je razlika izmedju bogatih i siromašnih pojedinaca i država. Ovi krupni ekološki i društveni problemi postali su velika opasnost za život ljudi i život planete Zemlje.
Ljudi su danas postali svesni mnogih ekoloških problema, ali još uvek nemaju prava rešenja, posebno za globalne probleme životne sredine. U kojoj meri neka materijalna dobra mogu biti smatrana bogatstvom, ako njihovo stvaranje prouzrokuje ozbiljne poremećaje u ekosistemima koji nam obezbedjuju vazduh koji dišemo, vodu koju pijemo, hranu koju jedemo i prirodni ambijent koji u nama pobudjuje uzvišena osećanja? Da li vredi ulagati u proizvodnju ekonomskih dobara koja donose veću ekološku štetu od subjektivne koristi? Sve veći broj ljudi je danas spreman da se odgovornije odnosi prema životnoj sredini. Ekološki orijentisane interesne grupe postaju sve glasnije na svim političkim nivoima.

2. UTICAJ INDUSTRIJALIZACIJE NA ŽIVOTNU SREDINU
2.1. Pojam i uloga životne sredine
Pod životnom sredinom podrazumevamo prirodni (vazduh, vodu, zemljište) i veštački stvoren ambijent u kome žive i deluju, medjusobno povezana u dinamičkoj ravnoteži, sva živa bića na Zemlji ( ljudi, fauna, flora, i mikroorganizmi, bakterije i virusi.) Mada sva živa bića deluju na prirodnu sredinu, uticaj čoveka je dominirajući,jer on svojim životom i radom, preradjujući prirodne materije industrijskim putem, radi zadovoljavanja svojih potreba, najviše doprinosi promeni prirode.
U čitavoj svojoj istoriji čovek je uticao i menjao svoju okolinu. Još u praistoriji, krčeći šume, izgradnjom objekata za stanovanje i puteva, vadjenjem ruda i dobijanjem metala, iskorišćavao je prirodne resurse, stvarao raznovrsna zagadjenja i otpatke. Zbog malog broja i niske gustine stanovništva, ove aktivnosti dugo nisu izazivale štetne posledice na životnu sredinu. Prvi problemi sa životnom sredinom javili su se u starom veku, sa razvojem gradskih naselja, u vezi sa snabdevanjem stanovništva čistom pijaćom vodom, odvodjenjem otpadnih voda i odstranjivanjem otpadaka. Od tada, zagadjivanje sredine i iscrpljivanje prirodnih resursa permanentno se javlja kao prateća, sve značajnija, negativna posledica ekonomske aktivnosti i načina života ljudi na Zemlji
Sa procesom industrijalizacije, započetim prvom industrijskom revolucijom krajem XVIII veka, ekološki problemi počinju da se zaoštravaju i ubrzano kumuliraju.
Izmedju industrije i ekološkog sistema postoji tesna uzročno-posledična medjuzavisnost,koja se narušava delovanjem čoveka : degradacijom ( raubovanjem prirodnih resursa, fizičkim promenama pejzaža, uništavanjem vegetacije ) i sve većim zagadjivanjem životne sredine. Ukupna degradacija i zagadjenje životne sredine zavise od tri faktora :

1. broja ljudi
2. prosečnog broja jedinica resursa koje svaki čovek koristi
3. količine degradacije ili zagadjenja koja prouzrokuje korišćenje jedinice resursa