Informacioni sistemi u računovodstvu

Relacione baze podataka
Baza podataka predstavlja kolekciju povezanih podataka sa višestrukom namenom. … je kolekcija meĎusobno povezanih podataka uskladištenih sa minimumom redundanse, koje koriste svi procesi obrade u sistemu. Sistem: skup objekata i njihovih veza. Baza podataka je kolekcija meĎusobno povezanih podataka koja prikazuje objekte, veze objekata i atribute objekata posmatranog realnog sistema.

 
Šta je relaciona baza podataka?
Da bi neka baza podataka bila relaciona neophodno je da podaci meĎusobno budu povezani. To znači da su informacije podeljene u skupove logički povezanih podataka koji se čuvaju u zasebnim tabelama. Baza podataka se realizuje uz pomoć tri ključna gradivna bloka:

• polja sa podacima (kolone podataka)
• polja sa zapisima (redovi podataka)
• tabele sa podacima.

Polja sa podacima
Prvi gradivni blok u relacionim bazama podataka jeste polje podataka. On sadrži najmanji element podataka koji se može uskladištiti u bazu podataka, a svako polje sadrži samo jedan element – jedan podatak.

Polja sa zapisima
Polje zapisa predstavlja skup povezanih polja podataka i može sadržati samo jednu kopiju svakog pojedinog definisanog polja podataka.Tabela (tabelirani redovi i kolone podataka)
Kombinovanjem polja podataka i zapisa podataka nastaje tabela kao osnovni element relacionih baza podataka.

Primarni ključ (primary key)

• mora imati jedninstvenu vrednost u svakom slogu jedne tabele
• može se sastojati od jednog, dva ili više polja čija kombinacija daje jedinstvenu vrednost.

Strani ključ (foreign key)

• polje preko kojeg ostvarujemo vezu sa drugom tabelom (mora biti istog tipa i mora čuvati isti podatak).

Tipovi zavisnosti

• jedan prema jedan (1:1)
• jedan prema više (1:N)
• više prema više (N:N)

Jedan-prema-jedan -ova zavisnost je vrsta matrice i podrazumeva da jednom slogu jedne tabele odgovara tačno jedan i samo jedan slog druge tabele.

• u ovoj zavisnosti ni jedna tabela nije ≫roditeljska≪
• ključna polja u obe tabele su primarni ključevi.
• ovakav oblik zavisnosti se koristi kada želimo da izdvojimo neke podatke kojima se često ne pristupa.

Jedan-prema-više -u bazama podataka najčešće se pojavljuje zavisnost jedan-prema-više.

• jedan slog jedne tabele može imati više odgovarajućih slogova neke druge tabele.2
• u ovom slučaju prva tabela se često naziva ≫roditelj≪, a druga tabela ≫dete≪.

Više-prema-više -zavisnost više-prema-više nije dozvoljena u relacionim bazama podataka ukoliko se radi o bazi podataka koja je dobro organizovana i nad kojom su primenjena pravila
normalizacije.

• ovakav oblik zavisnosti imamo kada većem broju slogova jedne tabele odgovara veći broj slogova druge tabele.
• da bi se ovakav oblik zavisnosti primenio neophodno je kreirati treću tabelu koja se naziva tabela spajanja (juniction table).

Normalizacija
… rekonstrukcija fajlova podataka čiji je cilj smanjenje podataka u bazi na najjednostavniju strukturu i minimizacija redudantnosti tj. normalizacija je takva organizacija podataka koja će omogućiti najefikasniji način čuvanja i pretraživanja i povećati integritet baze podataka.

• Pravilo 1: eliminacija grupa podataka koje se ponavljaju
• Pravilo 2: eliminacija redudantnih podataka
• Pravilo 3: eliminacija kolona koje ne zavise od primarnog ključa
• Pravilo 4: Izdvajanje nezavisnih višestrukih zavisnosti
• Pravilo 5: Izdvajanje povezanih višestrukih zavisnosti