Istorijski razvoj drumskog, sinskog, vodnog i vazdusnog saobracaja

UVOD

Saobraćaj predstavlja organizacionu i privrednu delatnost koja omogućava vremensko savlađivanje prostornih udaljenosti, odnosno unapred utvrđenih tačaka. Zavisno od ambijenta u kome se njegova aktivnost odvija, saobraćaj se deli na: kopneni, vodeni i vazdušni.
Kopneni saobraćaj obuhvata: drumski, železnički, PTT, radiodifuzni i TV saobraćaj i cevovodni saobraćaj.
U okviru vodenog saobraćaja razlikujemo:
• Pomorski saobraćaj, koji se obavlja unutar mora i okeana, i
• Vodeni saobraćaj na unutrašnjim vodnim putevima (reke, jezera, kanali).
Vazdušni saobraćaj svoju delatnost obavlja u vazduhu koristeći pri tome avione, helikoptere i jedrilice.
Osnovne karakteristike saobraćaja su:
– javna delatnost
– svrsishodna delatnost, služi za savlađivanje vremena i prostora za razne ekonomske i društvene potrebe,
– predstavlja osnovu proizvodne infrastrukture,
– preduslov je svake moderne i uspešne proizvodnje,
– tehnološki povezan sa ogromnim brojem vrsta proizvodnje,
– veliki utrošak resursa i velika potreba za kapitalom.
Transportna delatnost je svrsishodna delatnost, u kojoj proces rada predstavlja proces premeštanja predmetnog rada, sredstva rada, odnosno robe i ljudi s jednog mesta na drugo. Proces transporta, kao proces rada, predstavlja produženje procesa proizvodnje kada se radi o prevozu robe. Saobraćaj je produžetak procesa proizvodnje.
1. ZNAČAJ SAOBRAĆAJA ZA RAZVOJ DRUŠTVA
Saobraćaj je nastao kao potreba čoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobraćajem), odnosno sa razvojem društva. Nivo razvoja saobraćaja uvek je zavisio od nivoa tehnološkog i ukupnog razvoja društva i njemu se upodobljavao. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih količina stvari i ljudi, u saobraćaju su dominirala saobraćajna sredstva koja su to omogućavala. Nastankom zahteva za prevozom velikih količina stvari i ljudi, na velikim rastojanjima, pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omogućavala. Kada se pojavila potreba za efikasnim korišćenjem različitih grana i vidova saobraćaja, javlja se integralni (kombinovani) transport.
S druge strane, nivo razvoja saobraćaja umnogome određuje trenutni nivo i omogućuje dalji razvoj društva. Ukoliko razvoj saobraćaja kasni za razvojem društva, onda nivo saobraćaja postaje smetnja daljem razvoju društva. Brojni su primeri koji ovo dokazuju. U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male količine tereta na mala rastojanja. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobraćaj koji je koristio ljudski rad i delimično snagu pripitomljenih životinja. Pored nošenja tereta (od strane čoveka ili životinja) značajniji prevozi su realizovani vučenjem na račvastoj grani (koja klizi), splavovima i prvim čamcima (izdubljeno stablo) koji su išli nizvodno ili su bili vučeni i sl. Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale životinje.
S razvojem robovlasništva, robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. Javlja se potreba da se znatno veće količine tereta (sva proizvodnja, sva oruđa i alati, svi robovi itd.), svakodnevno se prevoze unutar poseda na malim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladišta ili mesta gde stanuju robovi, odnosno robovlasnik). Mada dominira naturalna proizvodnja, deo proizvoda namenjeni su razmeni. Vezivanjem značajnog fizičkog rada za robove, omogućuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. Razvijaju se pismenost, umetnost i nauka, obrazuju se prve velike države.