VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT
U SAOBRAĆAJU, NIŠ
SEMINARSKI RAD
PREDMET:
OSNOVI SAOBRAĆAJA I TRANSPORTA
TEMA:
ISTORIJSKI RAZVOJ DRUMSKOG, ŠINSKOG, VODNOG I
VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
MENTOR STUDENT
Mr Milorad Antonijević Zoran Jović
Niš, 2013.godina
1. ZNAČAJ SAOBRAĆAJA ZA RAZVOJ DRUŠTVA
Saobraćaj je nastao kao potreba čoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja
ljudskih potreba (posebno zahteva za saobraćajem), odnosno sa razvojem društva.
1
Nivo
razvoja saobraćaja uvek je zavisio od nivoa tehnološkog i ukupnog razvoja društva i
njemu se upodobljavao. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih količina
stvari i ljudi, u saobraćaju su dominirala saobraćajna sredstva koja su to omogućavala.
Nastankom zahteva za prevozom velikih količina stvari i ljudi, na velikim rastojanjima,
pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omogućavala. Kada se pojavila potreba za
efikasnim korišćenjem različitih grana i vidova saobraćaja, javlja se integralni
(kombinovani) transport.
S druge strane, nivo razvoja saobraćaja umnogome određuje trenutni nivo i
omogućuje dalji razvoj društva. Ukoliko razvoj saobraćaja kasni za razvojem društva,
onda nivo saobraćaja postaje smetnja daljem razvoju društva. Brojni su primeri koji ovo
dokazuju. U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male količine tereta na
mala rastojanja. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobraćaj koji je
koristio ljudski rad i delimično snagu pripitomljenih životinja. Pored nošenja tereta (od
strane čoveka ili životinja) značajniji prevozi su realizovani vučenjem na račvastoj grani
(koja klizi), splavovima i prvim čamcima (izdubljeno stablo) koji su išli nizvodno ili su
bili vučeni i sl. Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale životinje.
S razvojem robovlasništva, robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino
kupuju robove. Javlja se potreba da se znatno veće količine tereta (sva proizvodnja, sva
oruđa i alati, svi robovi itd.), svakodnevno se prevoze unutar poseda na malim i srednjim
rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladišta ili mesta
gde stanuju robovi, odnosno robovlasnik). Mada dominira naturalna proizvodnja, deo
proizvoda namenjeni su razmeni. Vezivanjem značajnog fizičkog rada za robove,
omogućuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. Razvijaju se pismenost, umetnost i
nauka, obrazuju se prve velike države.
1
Opsenica M. Saobraćajni sistemi, Viša škola za menadžment u saobraćaju i carini, Niš, 2008.
4
U okviru treće velike društvene podele rada izdvaja se trgovina. Formiranje
organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za
saobraćanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika, naoružanja, hrane i dr.
potreba) na velika rastojanja, ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopštenja i
informacija. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih
sredstava. Jedan od najvećih pronalazaka u istoriji – pronalazak točka, omogućio je
konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa točkom koji se okreće).
Naime, kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veći od otpora
kotrljanju, oni su umesto jednostavnog i teškog vučenja grane, konstruisali točak koji se
okreće i na njega stavili granu sa teretom. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne
životinje, a znatno kasnije i zaprega. Zbog povećanih zahteva za prevozom, a posebno
zbog potreba vojske, grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreža. Shvativši da su
otpori kretanju u vodi znatno manji, ljudi su sve više koristili vodni prevoz: konstruisali su
bolje splavove, konstruisali čamce i velike brodove. S obzirom na to da su robovi bili
dostupni i jeftini, veliki brodovi su pokretani ručno – snagom robova. Snaga vetra je
korišćena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. Mada su brodovi nekad bili i veoma
veliki, njihova korisna nosivost je bila mala. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su
sami veslači i potrebna hrana i voda. Zbog nepoznavanja pučine i problema u orijentaciji,
ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. Međutim, ovo je bilo dovoljno i
zadovoljavalo je tadašnje potrebe.
U feudalizmu, velikoposednici (zbog problema praćenja velikih poseda, ali i zbog
problema saobraćaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i
žive. Zauzvrat kmetovi se odužuju svojim gospodarima tako što besplatno rade na
njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne trećine svih prihoda)
svojih proizvoda (naturalna renta). Zadržava se naturalni karakter privrede, ali raste
produktivnost rada (jer je kmet više zainteresovan za proizvodnju). Feudalci teže da se
osamostaljuju. Tako se razbijaju i parčaju velike i snažne državne zajednice. Ovo dovodi
do zatvaranja na svoje posede, sužavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. Drumarine,
carine i druge dažbine pretvarale su se u pravu pljačku trgovaca, tako da je trgovina u
nekim regionima skoro zamrla. Usporen je razvoj umetnosti, kulture, nauke i drugih
5
