Istorijski razvoj osiguranja kod nas

Uvod

Osiguranje je institucija koja nadoknađuje štete nastale u društvu, u njegovoj privredi ili kod ljudi, usled dejstva određenog događaja, nesrećnih slučajeva, rušilaačkih katastrofa i sl. Osiguranje pruža ekonomsku zaštitu osiguranicima (pravnim i fizičkim licima) od stetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kad nastane osigurani slučaj, odnosno kad se dogodi određeni rizik.
Institucija osiguranja predstavlja udruživanje svih koji su izloženi istoj opasnosti. Cilj udruživanja je da lakše, zajednički, podnesu štetu koja zadesi samo neke od njih. Osiguranje se zasniva na načelu uzajamnosti i solidarnosti. Osiguranje se javlja u tri vida tj. Ima tri dela: ekonomski, tehnički i pravni. U suštini, osiguranje ima tri funkcije: zaštitna funkcija (čuvanje i zaštita imovine), finansijsk funkcija (prikupljanje novčanih sredstava i njihovo korišćenje za nadoknadu štete nastale sa jedne strane, i ulaganje u određene reprodukcione procese kroz različite bankarske mehanizme s druge strane) i soijalna funkcija koja podrazumeva poboljšanje životnih uslova kroz lično ili imovinsko osiguranje i korišćenje finansijskih sredstava).

ULOGA OSIGURANJA

Sa ospekta pojedinaca dvostruka je uloga osiguranja:

• zaštita osiguranika.
• zaštita trećh lica.

1.Pojedinac se može obezbediti osiguranjem počev od egzistencije svih najbližih u slučaju smrti ili trajnog invaliditeta, odnosno gubitak radne sposobnosti pa do naknade putnih troškova i troškova boravka za vreme kiše na godišnjem odmoru. Čovek može osigurati svoju imovinu od posledica požara, krađa, poplava, grada. Iz ovih aktivnosti može nastati šteta prema njemu samom, prema trećim licima, odnosno njegovoj i tuđoj imovini.
Brojne mogućnosti osiguranja od odgovornosti omogućavaju da se čovek ne mora lišavati ovih aktivnosti iz straha od odgovornosti. Postoje različite vrste životnog osiguranja kao na primer za slučaj doživljenja određene starosti ili za slučaj smrti gde osiguranik na bazi naplaćenih premija unaprijed osigurava sumu da mu se isplati u slučaju realizacije ugovorom predviđenog rizika.
Vrednost imovine se može lako utvrditi pa se i naknada štete na toj imovini može utvrditi i iskazati u novcu. Imovina lica ili kompanije uključuje zemlju, zgrade, nameštaj, račune u banci, odeću, autorska prava, automobile, patente i bezbroj drugih stvari. Sve se to može osigurati.
2.Zaštita trećih lica. U modernom pravu postoji težnja da se obezbedi zaštita dređenom krugu lica koja su izložena izvesnim rizicima. To su lica koja bez ikakve svoje krivice mogu pretrpeti štetu na sopstvenoj ličnosti ili imovini prilikom prevoza u javnom saobraćaju ili prilikom izvršenja veoma opasnih zanimanja.
U ovaj krug spadaju i svi oni koji mogu biti povređeni od nekog motornog vozila ili aviona. Država u ovim slučajevima propisuje obavezna osiguranja od odgovornosti svih lica koji koriste navedena opasna sredstva. Prema našim propisima, putnici u javnom saobraćaju, prevoznim sredstvima, obavezno se osiguraju od posledica nesrećnog slučaja. Osiguranje su dužni da zaključe vlasnici, odnosno korisnici motornih vozila i aviona obavezno se osiguravajući od odgovornosti za štete nastale trećim licima.

 
OSNOVNA LOGIKA OSIGURANJA

Osnovna ideja koja leži iza osiguranja je povezivanje rizika velikog broja sličnih agenata u jedan fond, tako da zakon verovatnoće/zakon velikih brojeva obezbedi da se samo relativno mali broj nepovoljnih događaja ostvari u jednoj godini. Trošak tog malog broja događaja može lako biti podnet od strane velikog broja osiguranika. Na primer, pojedinci znaju da je rizik požara u njihovoj kući mali, ali ga se boje zato što bi posledice bile veoma nepovoljne; stoga su spremni da plate osiguranje protiv požara; osiguravajuća društva primaju uplatu premija zašto što znaju, a na osnovu statistike, da će se kod velike grupe agenata dogoditi mali broj požara; stoga je i osiguravajuća premija za požare obično niska.
Osiguranje, izbegavanje, ublažavanje i prenos rizika, smanjuju neizvesnost pojedinca i organizacija. Osiguranjem se omogućava inteligentno upravljanje rizikom, postizanje stabilnosti i razvoja.

TIPOVI OSIGURANJA

Postoje brojni tipovi osiguranja. Najvažnija podela je na:

• životno osiguranje (osiguranje života, rentno, dopunsko osiguranje uz osiguranje života, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste životnih osiguranja) i
• neživotno osiguranje (osiguranje od posledica nezgode, dobrovoljno penzijsko osiguranje, osiguranje motornih vozila, osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti, ostala osiguranja imovine, osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila i osiguranje od opšte odgovornosti za imovinu).

Osiguranje postoji praktično za sve vrste nepovoljnih događaja za koje:

a) vreme i mesto događaja nisu izvesni,
b) učestalnost, odnosno stopa nepovoljnog događaja je predvidljiva,
v) gubitak od događaja mora biti znatan, ali ne i katastrofalan, kako bi osiguravajuća društva i mogla i imala intere da organizuju osiguranje.

Najčešći tipovi osiguranja su:

• osiguranje automobila, koje može obuhvatati kako osiguranje od štete na vozilu osiguranog, tako i osiguranje od njegove odgovornosti za pričinjenu štetu,
• životno osiguranje, koje predviđa isplatu novca u slučaju smrti nasledniku ili onom koga je osigurani naznačio,
• zdravstveno osiguranje, koje pokriva predviđene troškove lečenja, lekova i pomagala za osiguranoga,
• osiguranje imovine, koje obezbeđuje osiguranje od požara, provale, zemljotesa, poplave i sličnih događaja,
• putničko osiguranje, koje obično pokriva osiguranje od nesreće na putu, od krađe i bolesti,
• rente, a to je fiksni tok dohotka tokom određenog vremena,
• penzijsko osiguranje, slično renti, ono obezbeđuje dohodak u starosti,
• osiguranje od odgovornosti, koje pokriva tužbene zahteve protiv osiguranog. Na primer, za lekara koji je osiguran eventualnu štetu će po sudskoj presudi platiti osiguravajuće društvo,
• osiguranje od finansijskih gubitaka u užem smislu, koje obuhvata osiguranje od kursnih promena, od neuspeha naplate potraživanja itd.