Istorijski razvoj saobraćaja

UVOD

Rastom populacije u razvijenim, ali i u nerazvijenim zemljama, kao i rastom potrošnje, proizvodnje i životnog standarda raste i potreba za transportom ljudi, informacija, robe, ili sirovina, a samim tim i potražnja predmeta koji će imati ulogu transportera i proširenje kapaciteta saobraćajnica. Saobraćaj prestavlja produžetak procesa proizvodnje. On omogućava da se izvrši realizacija proizvedenih roba, jer se proces proizvodnje u društveno –  ekonomskom smislu  smatra završenim tek kada roba dospe do potrošača. Kako bi roba dospjela do potrošača neophodan je transport.

U nastavku rada će se prije svega definisati saobraćaj kao pojam, ali i istaći njegova razlika sa transportom. Takođe će se istaći značaj i uloga saobraćaja od samog početka njegovog pojavljivanja do danas.  Zapravo,  radi boljeg  razumevanja saobraćaja kao privredne grane, ali i kao faktora privrednog razvoja i njegovog značaja u oblikovanju ekonomskog prostora posebna pažnja u nastavku posvetiće se istoriji njegovog razvoja, odnosno njegovoj istorijskoj ulozi u privrednom razvoju prostora.

Nakon detaljno razrađene uloge i razvoja saobraćaja u srednjem vijeku, novoj eri  i XX i XXI vijeku, obradiće se vrste saobraćaja i u okviru te oblasti: železnički, drumski, vodeni, rečni i kanalski, vazdušni saobraćaj i cevovodni transport.

Prema tome, cilj ovog rada je da se ukaže na međuzavisnost razvoja saobraćaja i transporta i razvoja privrede i društva – u prošlosti i sadašnjosti, kao i na osnovne faktore i etape dosadašnjeg razvoja saobraćajnih i transportnih sistema i moguće pravce razvoja u budućnosti.

1.    POJAM SAOBRAĆAJA

1.1.    Saobraćajna geografija

U današnjem svetu skoro da se ništa ne konzumira na mestu proizvodnje, zbog čega se može konstatovati da bi veliki broj proizvoda bio bezvredan da ne postoji razvijena transportna mreža. Međutim, transportne troškove ne treba gledati kao prepreku rastu produktivnosti, već obratno: oni povećavaju produktivnost privrede jer utiču na specijalizaciju lokacije. Razvoj saobraćaja podstiče prostornu interakciju preko stimulacije specijalizacije lokacija jer ona zahteva poboljšanje transporta kako bi se povezala mesta proizvodnje i mesta potrošnje. Sve to za posledicu ima modernizaciju saobraćaja, a posredno i rast produktivnosti i  efikasnije korišćenje kapitala.

Saobraćaj je jedan od ključnih faktora za razumevanja ekonomske geografije, tako da se u okviru ekonomske geografije razvila i posebna subdisciplina – saobraćajna geografija.

Saobraćajna geografija je grana ekonomske geografije koja proučava zakonitosti razvoja i razmeštaja saobraćajne mreže i režim njene eksploatacije u zavisnosti od uticaja prirodno-geografskih i društveno-geografskih faktora.  Saobraćajna geografija deli se na:

•    Opštu saobraćajnu geografiju(bavi se teorijskim i metodološkim problemima);
•    Posebnu saobraćajnu geografiju(proučava pojedine saobraćajne grane);
•    Regionalnu saobraćajnu geografiju (proučava kompleksnu saobraćajnu mrežu kontinenata, regiona, gradova).

Ekonomsko-geografski elementi saobraćaja su:

•    Saobraćajna infrastruktura (pruge, putevi, aerodromi, kanali, luke);
•    Saobraćajna sredstva (železničke kompozicije, kamioni, brodovi, avioni itd.);
•    Radna snaga (zaposleni u saobraćaju);
•    Obim i struktura predmeta prevoza (robe, putnika).