Javni prihodi lokalnih zajednica sa osvrtom na
poreske prihode – stanje u BiH
Seminarski rad
Predmet :
Poreska politika i sistem
Profesor:
Prof. dr Lazović Lejla
Prof. dr. Dţenan Đonlagić
Student:
Arapović Almedina 3722 – 71820
Bečirović Ilhana 3744 – 71822
Hasagić Nejra 3794 - 71960
Imamović Melika 3718-71976
Mirvić Nejra 3771-71785
Sarajevo, april 2017.
3
Argumenti kojima se ovako postavljena hipoteza dokazuje biće obuhvaćeni kroz cijelo
istraţivanje i posebno argumentovani u zaključnom dijelu rada.
Prilikom sačinjavanja rada korišteni su dostupni sekundarni podaci o lokalnoj samoupravi,
zakonskoj regulativi kao i zvaničnim podacima o javnim prihodima na lokalnom nivou. Pored
uvodnog dijela rada, u kojem je data osnova istraţivanja, drugi dio rada je usmjeren na
teorijske okvire lokalne samouprave i prihoda na lokalnom nivou. Treći dio rada predstavlja
suštinu istraţivanja s obzirom da analizira javne prihode na lokalnom nivou u BiH, posebno
poreske prihode.
4
2
OKVIR FINANSIRANJA LOKALNIH ZAJEDNICA
Lokalna samouprava predstavlja temelj i osnovni oblik političkog osamostavljivanja graĎana i
ujedno jednu od najznačajnijih političkih institucija. Ona je stvarni i konkretan oblik
upravljanja i odlučivanja graĎana. Posmatrano sa teritorijalno – pravnog aspekta, lokalna
samouprava predstavlja vlast koja posjeduje odreĎeni stepen slobode, samostalnosti kao i
materijalnu mogućnost da realizuje ustavom garantovane funkcije
1
. Unutar lokalnih zajednica
u kojima se ostvaruje lokalna samouprava, vrši se usklaĎivanje i zadovoljenje primarnih
ţivotnih kao i svakodnevnih interesa graĎana. O ovim interesima graĎani donose samostalne
odluke posredstvom izabranih predstavničkih organa. Upravo se zbog toga i kaţe da je lokalna
samouprava jedna od najznačajnijih političkih institucija. S obzirom na ulogu i vaţnost
lokalnog nivoa vlasti, da bi ovaj nivo vlasti mogao da funkcioniše, neophodno je da raspolaţe
odreĎenim prihodima. Javni prihodi lokalnog nivoa se unutar svake zemlje ureĎuju zakonima
koji ne moraju i najčešće nisu isti. Ipak, neke zajedničke osnove u dijelu finansiranja i javnih
prihoda na lokalnom nivou, moguće je obuhvatiti.
2.1
KONCEPT FINANSIRANJA LOKALNE SAMOUPRAVE
Finansiranje lokalne samouprave predstavlja procese u kojima se donose odluke na nivou
različitih nivoa vlasti i svakako na nivou lokalne samouprave u vezi sa prihodima i rashodima.
Odluke ovog tipa tiču se prikupljanja dovoljnog nivoa prihoda koji lokalni organi koriste za
potrebe finansiranja usluga koje pruţaju graĎanima, ali i koje koriste za potrebe finansiranja
infrastrukture i kvalitetnog djelovanja lokalnih jedinica. Kako se pojačava decentralizacija u
oblasti javnih finansija, tako pitanje finansiranja opština dobija na sve većoj vaţnosti.
Struktura prihoda i rashoda lokalne zajednice blisko je vezana sa stepenom decentralizacije,
odnosno stepenom autonomije lokalnog nivoa vlasti. U Evropskoj povelji o lokalnoj
samoupravi
2
navodi se da finansijska autonomija čini osnovu lokalne samouprave na temelju
koje proizilaze tri implikacije:
-
Prva se tiče toga da izvori finansiranja lokalnih nivoa vlasti trebaju biti prilagoĎeni,
usklaĎeni rashodima koji su lokalnoj zajednici potrebni.
1
ĐurĎev, A, (2003) „Lokalna samouprava“, Pravni fakultet, Novi Sad, str.5.
2
Evropska Povelja o lokalnoj samoupravi, detaljnije na: https://advokat-
prnjavorac.com/zakoni/Evropska_Povelja_o_lokalnoj_samoupravi.pdf
6
Lokalna samouprava uţiva odreĎeni stepen fiskalne autonomije, što se takoĎe razlikuje meĎu
zemljama. Ukoliko je stepen fiskalne autonomije veći, utoliko se jedinica lokalne samouprave
više oslanja na vlastite izvore prihoda. Situacija u kojoj se vrši podjela javnih prihoda izmeĎu
opština i većih nivoa vlasti, drţave, to zapravo samo stvara iluziju da postoji stvarna fiskalna
autonomija
5
. Ukoliko se u sistemima lokalne samouprave pojavljuje centralizirano
finansiranje, tada se takav oblik finansiranja oslanja na dotacije i dijeljenje prihoda.
MeĎu ključne, glavne izvore prihoda lokalnih nivoa vlasti spadaju
6
:
-
Prihodi od poreza, tj. poreski prihodi
-
Neporeski prihodi, odnosno prihodi koji se ostvaruju po posebnim propisima
-
Kapitalni prihodi, odnosno prihodi koji se realizuju po osnovu prodaje nefinansijske
imovine
-
Prihodi po osnovu dotacija, pomoći.
Što se tiče vlastitih prihoda na lokalnom nivou, uglavnom su u pitanju sljedeći oblici javnih
prihoda
7
:
-
Lokalne takse
-
Naknade na lokalnom nivou
-
Lokalni porezi
-
Korisničke naknade odnosno naknade na lokalnom nivou
Osnovica ovih poreza i drugih javnih prihoda koji su pomenuti, njihove stope, odreĎuju
nosioci vlasti na lokalnom nivou, predstavnici lokalnih vlasti na osnovama zakonskih
ograničenja.
Opštini, kao jedinici lokalne samouprave, pripadaju i odreĎeni prihodi koji se usvajaju na
osnovu raspodjele sa većim nivoom vlasti. U pitanju su zajednički prihodi. Za ove prihode
vaţi sljedeće
8
:
-
Zajednički prihodi jesu takvi prihodi koji se u odreĎenom postotku dijele izmeĎu
drţave i lokalnih nivoa vlasti
5
Alijagić,M., (2006) “Poreski menadţment i poreski konsalting“, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka,
str. 114.
6
Jovičić, M, (1997) „Struktura i teritorijalnaosnova loklane samouprave u evropskim zemljama“, Savremena
administracija Beograd, str. 246.
7
Ristić, Ţ., (2012) ”Fiskalni menadţemnt i ekonomija javnog sektora”, Etnostil,Beograd, str. 224.
8
Ristić, Ţ., (2012) ”Fiskalni menadţemnt i ekonomija javnog sektora”, Etnostil,Beograd, str. 229.
