Javni rashodi

1.UVOD

Kao naučna disciplina javne finansije izučavaju finansijsku delatnost države. Pri tome, delatnost i funkcije države uobičajeno se nazivaju javnim potrebama. Međutim, za podmirivanje javnih potreba (funkcija) potrebno je osim državnih organa i institucija da postoje i odgovarajuća materijalna sredstva kojima će se finansirati rad državnih organa i institucija. Proces finansiranja javnih potreba obuhvata obezbeđivanje sredstava (ostvarivanje prihoda) i njihovo korišćenje za određene namene (vršenje rashoda). Zbog toga, javni prihodi i javni rashodi čine osnovne komponente finansijske delatnosti države. Za zadovoljavanje javnih potreba državni organi i institucije raspolažu javnim prihodima koje najčešće imaju prinudni karakter (porezi, doprinosi, takse, naknade). Manji deo javnih prihoda država ostvaruje neprinudnim putem (javni zajam, prihodi od aktivnosti državnih preduzeća, prihodi od državnog vlasništva, donacije…). međutim, finansijski najznačajniji prihodi države su oni koji proizilaze iz njene vlasti te ih država ostvaruje koristeći u većoj ili manjoj meri elemente prinude. Prva grupa javnih prihoda koje se zasnivaju na prinudi nazivaju se fiskalnim javnim prihodima, a druga grupa javnih prihoda koje se ne ne zasnivaju na prinudi, već na ugovorima ili dobrovoljnosti, naziva se nefiskalnim javnim prihodima.
Javne finansije čine jednu od osnovnih aktivnosti države koja za javne potrebe pribavlja i troši materijalna sredstva kako bi ostvarili opštekorisni društveni ciljevi. Stoga, javne finansije treba da obezbede konzistentan sistem prikupljanja javnih prihoda i njihovo namensko trošenje. Država kao prinudna zajednica utvrđuje pojedinačne i kolektivne potrebe koje se moraju zadovoljiti. Te potrebe su različite i razlikuju se od države do države, a takođe se i vremenom menjaju.
Institucije javnih finansija obuhvataju sve instrumente koje čine sveukupan sistem javnih rashoda, javnih prihoda, javnog zajma i državnog budžeta. Prema tome, javne finansije posvećuju sve veću pažnju javnim rashodima jer je naučno dokazana tendencija njihovog stalnog povećanja.
2.JAVNI RASHODI
2.1 Pojam i karakteristike javnih rashoda

U savremenoj finansijskoj literaturi mosu sesresti brojne definicije koje pokušavaju na različite načine da definišu i objasne pojam i suštinu javnih rashoda. Javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje javnih potreba pomoću novca, odnosno javnii rashodi su oni izdaci koje država čini u javnom interesu zadovoljenja javnih potreba. U skladu sa tim, treba imati u vidu činjenicu da je za većinu definicija karakteristično da polaze od dve faze: prvo, javni rashodi služe za zadovoljenje javnih potreba, drugo, u savremenim uslovima javni rashodi su po pravilu izraženi u novcu.
Prva bitna karakteristika javnih rashoda jeste da oni imaju za cilj zadovoljenje javnih potreba, što je ujedno i osnovni momenat na osnovu koga se može prići razgraničenju javnih prihoda od javnih rashoda privatnih lica. Dok se rashodi privatnih lica vrše u cilju zadovoljenja ličnih potreba, javni rashodi predstavljaju trošenje radi zadovoljenja opštih(javnih) potreba.
Druga bitna karakteristika jeste činjenica da se u savremenim uslovima javni rashodi izraženi u novcu. Ovo predstavlja opštu karakteristiku javnih rashoda i u praksi je najčešći slučaj. Pored toga što predstavljaju potencijalnu opasnost od moguće korupcije i privilegovanja nosilaca javnih funkcija, nenovčani načini podmirivanja javnih rashoda nose sa sobom i veliku mogućnost evazije (izbegavanja) javnih prihoda.
Javni rashodi u savremenoj finansijskoj teoriji posmatraju u sklopu celokupnog finansijskog mehanizma privrede i izučavaju se u funkcionalnoj vezi sa kretanjem osnovnih makro ekonomskih kategorija. Ti međusobni odnosi javnih rashoda i osnovnih makro ekonomskih kategorija mogu se prikazivati pomoću sledeće formule: