Odlomak

1    UVOD

Jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja, od nastanka banaka pa sve do današnjih dana, je kvalitet upravljanja poslovanjem banaka. Pošto je poslovanje banaka uvek sadržavalo u manjoj ili većij meri rizik, a sa porastom deregulacije tržišta i konkurencije u finansijskim uslugama, poslovanje banaka postaje sve više rizično, sigurnost postaje jedan od osnovnih principa poslovanja banke. Deregulacija finansijskih tržišta, globalizacija bankarskog posovanja i sve oštrija konkurencija, doveli su do smanjenja profitne marže, odnosno do manjeg
prostora za ostvarenje profita. Otuda su dva esencijalna principa važna i vezana za savremeno bankarstvo: sigurnost i profit. Prvo, poslovanje banaka (komercijalnih, poslovnih) mora biti profitabilno, da podmiri operativne troškove i normalne gubitke, obezbedi prihvatljiv (razuman) iznos za rezerve za buduće nepredviđene događaje i obezbedi objektivan (fer) prinos za deoničare.

Drugo, poslovanje svake banke mora se obavljati sa sigurnošću, ako banka želi da ima poverenje javnosti i ako želi da kontinuirano obavlja svoje poslovanje, da bi zaštitila depozitare. U najopštijem izrazu, kamatna stopa izražava cenu korišćenja kreditnih i novčanih resursa na finansijskom tržištu. Visina kamatne stope kao cene korišćenja kreditinih i finansijskih resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog korišćenja. Stopa korisnosti sredstava uvek je veća u sadašnjem u odnosu na neko buduće vreme, pa je otuda i kamatna stopa kao izraz cene korišćenja odgovarajućih novčanih i finansijskih resursa radičita i saglasna određenoj stopi njihove korisnosti. To je i osnova razlike sadašnje i buduće potrošnje, odnosno odlaganja potrošnje u obliku štednje, i sticanja imovine u nekom budućem vremenskom periodu.

2    POJAM I FUNKCIJE KAMATE

Kamata je cena upotrebe zajmovnog kapitala i uglavnom se placa iz viška vrednosti koje odbacuje pozajmljeni capital. Ona je uvek deo bruto profita i zato je uvek manja od njega. Razlikujemo realnu i nominalnu kamatnu stopu. Realna kamata je ustvari nominalna korigovana za indeks cena i odredjuje odnos na tržistu, dok je nominalna pod direktnom konrolom centralne banke. U pogledu shvatanja prirode kamate ima vise shvatanja: 1. kamata je cena za odricanje od likvidnsti; 2. Marks: kamata je cena zajmovnog kapitala i to njegove produktivne upotrebe; 3. Kejnzijanci: kamatna stopa treba biti što niza da bi se podstakle investicione želje i namere preduzetnika; 4. Monetaristi: kamatna stopa je samo cena novca koja se tretira u sklopu drugih cena.

Najznacajnije f-je kamate su: faktor formiranja štednje, faktor racionalne upotrebe sredstava, faktor upotrebe sredstava, faktor uspešnog funkcionisanja finansijskog tržista, faktor efikasne alokacije sredstava, faktro monetarno- kreditne regulacije i efikasne monetarne politike, factor za funkcionisanje bankarskog sistema, faktor formiranja troskova poslovanja iraspodele dohotka,
faktor za medjunarodno kretanje kapitala, faktor zaštite realne vrednosti novca i koriscenje kapitala u uslovima inflacije, faktor efikasne stabilizacione politike.

Na osnovu prirode kamate (aktivna i pasivna kamata) postoje: kratkoročne i dugoročne kamatne stope; Na osnovu kamata prema vrstama poslova (kreditni poslovi banaka, krediti centralne banke, medjunarodni krediti) postoje: realna i nominalna kamatna stopa. Kamata je deo viška vrednosi pa je u normalnim uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne stope.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese