Karl Marks- lik i delo

Teorija vrednosti, doktrina koja vrednost robe izvodi iz proizvodne aktivnosti privrednih subjekata i svodi je na rad kao jedini trošak proizvodnje te jedini izvor i mera razmene između različitih proizvoda. Za razliku od drugih teorija vrednosti, radna teorija vrednosti predstavlja rad kao načelo unutrašnjih povezanosti spoljnih manifestacija kako bi se objasnili odnosi između ljudi i poslovnih delova.
Protogonisti građanske i marksističke ekonomske misli vodili su rasprave o naučnim kvalitetima pojedinih načela i komponenata teorije vrednosti, koji imaju opštu važnost i univezalni značaj u okolnostima robne privrede. S toga građanski ekonomski pisci nastoje da negiraju radni karakter teorije vrednosti i tako steknu primarnu ulogu drugih činilaca kao što su priroda, kapital i upotrebna vrednost u procesu proizvodne robe.
Karl Marks je smatrao da veličina određene upotrebne vrednosti određuje količinu društveno potrebnog rada. To znači da se neka stvar može da bude upotrebna vrednost a s druge strane da to ne bude vrednost. Ovo iz razloga jer se njena korisnost ne može postići radom.
Cilj rada je da se pokaže naučni doprinos Karla Marksa u definisanju i stvaranju društvene stvarnosti razvoja teorije radne vrednosti, sa osvrtom i uporedbom o aktuelnoj primenjivosti.
1.Karl Marks
Marks(XIX) je nemački politički filozof (stekao je naučni stepen doktora filozofije) bio je ekonomista, istoričar a ujedno je bio i sociolog i najveći kritičar kapitalizma. Takođe se bavio i teoretisanjem socijalističke misli. Zajedno sa Fridrihom Englelsom piše jedno od svojih najznačajnijih i najpoznatijih dela „ Manifest komunističke partije (Komunistički manifest)“ – socijalizam nije samo idealno stanje kom treba težiti, već je to nužan rezultat društvenog razvoja ; oni se prvenstveno obraćaju radničkoj klasi pokušavajući da je osveste i oslobode. Nakon 1830. godine, industrijska buržoazija dolazi na vlast i konflikt sa proletarijatom (radničkom klasom) postaje sve dominantniji (izraženiji).