UNIVERZITET „UNION – NIKOLA TESLA“
FAKULTET ZA EKONOMIJU I FINANSIJE
Predmet:
Istorija ekonomske misli
SEMINARSKI RAD
Tema: Karl Marks- lik i delo
Mentor
Doc. dr Dušan Aničić
Student
Stoja Stanković 21/20
Decembar, 2020.
industrijska buržoazija dolazi na vlast i konflikt sa proletarijatom (radničkom
klasom) postaje sve dominantniji (izraženiji). Marks je jedan od vođa pokreta i
glavna ličnost Prve internacionale (1864). Marksove misli su bile pod velikim
uticajem Davida Rikarada. Smatrao da su Smit i Rikardo propagirali (afirmisali)
interese buržoazije i omogućili im da nametnu svoje lične (interese svoje klase) kao
kolektivne i privatnu akumulaciju kao sredstvo povećanja nacionalnog bogatstva On
je uspeo da reši problem koji se javio u Smitovoj i Rikardovoj teoriji vrednosti i na
suptilan ali ključan način je izmenio. Nezavisno od toga što je on uspeo da razreši
navedeni problem nakon njega u ekonomskoj nauci došlo je do smanjenja
zainteresovanost za ovakav koncept vrednosti.
1
Prema Marksu rad je jedini izvor vrednosti i jedini izvor viška vrednosti.
Karakteristično je da teorija radne vrednosti predstavlja osnovu Marksovu kritiku
kapitalizma. On svoju kritiku započinje sa analizom robe. Roba predstavlja predmet
koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe neposredno kao predmet
potrošnje. Teorija redna vrednosti je osnova Marksove kritike kapitalizma. On teoriju
radne vrednosti započinje sa analizom robe. Bogatstvo jednog društva predstavlja
veliku količinu različitih roba.
2
Marks je smatrao da je rad jedini izvor vrednosti. Takođe je bio mišljenja da je rad i
jedini višak vrendosti. Teorija radne vrednosti je osnova Marksove kritike
kapitalizma. Svoju kritiku radne vrednosti Marks je bazirao na analizu robe. Za robu
se može reći da predstavlja predmet koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske
potrebe. Osnovna Marksove kritike kapitalizma je upravo teorija radne vrednosti.
3
Uvažavajući produktivnu snagu kao dostignuće kapitalističkog sistema Marks je
kritiku usmerio na sledeće slabosti:
1. Nejednaka distribucija moći – što su klasičari gotovo univerzalno ignorisali,
1
Bulajić Ž, Marksova teorija radne vrednosti i dezintegracija političke ekonomije, 2007, Naučni skup
Marks i Savremenosti
2
Bulajić Ž, Marksova teorija radne vrednosti i dezintegracija političke ekonomije, 2007, Naučni skup
Marks i Savremenosti
3
Bulajić Ž, Marksova teorija radne vrednosti i dezintegracija političke ekonomije, 2007, Naučni skup
Marks i Savremenosti
2
2. Nejednakost raspodele dohodka – za koji klasična tradicija nije našla
uverljivo opravdanje,
3. Osetljivost ekonomskog sistema na krize i nezaposlenost – nije bilo ugrađeno
u teoriju kritičara.
2.Korisnost i radna vrednost po Karl Marksu
Kada je reč o korisnosti određene stvari to predstavlja svar koja ima svoju upotrebu
vrednost. Za upotrebnu vrednost se može reći da predstavlja materijalnog nosioca
razmenske tj.prometne vrednosti. Ovde je bitno naglasiti da se prometna vrednost
ispoljava kao kreativan odnos u kome se upotrebna vrednost jedne vrste razmenjuje
za upotrebnu vrednost druge vrste. Ovaj odnos se konstantno menja. Zbog toga
prometna vrednost kao unutrašnje svojstvo robe je kontradiktorno. Po Marksu
upotrebna vrednost jeste preduslov prometne, ali nije njena determinanta .
Kada je reč o vrednostima konkretne robe ona se ne meri pomoću vremena trajanja
induvidualnog rada nego se meri pomoću proseka koji se trenutno koristi u privredi.
Ovde se uvodi koncept potrebnog radnog vremena a ono iziskuje da se uz normalne
uslove proizvodnje i uz prosečan stepen umešanosti i inteziteta rada izradi bilo koja
upotrebna vrednost. Važno je napomenuti da bi veličina neke robe bila stvala kada bi
radno vreme neophodno za njeno proizvođenje bilo isto tokom vremena. Međutim, s
obzirom da se ona menja sa proizvodnom rada onda se i vrednost menja u suprotom
smeru.
Vrednost je objektivno svojstvo svake robe i njeno određivanje radom
prethodi određivanju cena;
Prema Marksu potrebno je definisati društveno potrebno radno vreme. Društveno
potrebno radno vreme predstavlja radno vreme koje iziskuje da se uz postojeće
normalne uslove proizvodnje i uz prosečni stupanj umešanosti i intezivnosti rada
izradi bilo koja upotrebna vrednost. Po njemu, rad je determinanta vrednosti, tj.
količina društveno potrebnog rada neophodnog za izradu određene robe. Različite
vrste robe koje sadrže podjednako velike količine rada ili koje se mogu izraditi za
isto radno vreme imaju i vrednost iste veličine. Vrednost jedne robe se odnosi prema
3
