Komunikacije i donošenje odluka

 
Uvod
U ovom radu je obrađena tema komunikacija u organizaciji i proces donošenja odluka. Komunikacija je proces prenošenja informacija između ljudi. Da bismo mogli da govorimo o komunikaciji poruka mora da stigne do primaoca. Jedino u slučaju kada primalac razume značenje poruke i to pokaže nekim svojim gestovima možemo govoriti o efikasnoj komunikaciji. Objasnićemo kako teče proces komunikacije, koje vrste komunikacije postoje i oblike komunikacije. Navedene su prepreke koje postoje u organizacionom komuniciranju i koje su dobre i loše strane elektronske tehnologije u komunikacijama.
Za dobre i efikasne odluke u poslovnom sistemu preduzeća neophodno je definisati dugoročnu strategiju ili pravac razvoja, definisati značaj i mesto svakog elementa reprodukcije i svih uslova privređivanja.Dakle moramo se upoznati sa pojmom i vrstama odluka, operativnim odnosno svakdnevnim odlukama i strategijskim koje su vezana za dugoročno funkcionisanje organizacije. Obrađene su programirane i neprogramirane odluke i teorije donošenja odluka, pristupi procesu donošenja odluka kao i ograničenja za donošenje kvalitativnih odluka.

1. Komunikacije u organizaciji

1.1.Definicija komunikacije

Reč komunikacija potiče od latinske reči COMMUNIS koja znači zajednički zajedno.
Komunikacija se može definisati i kao proces kojim se dolazi do zajedničkog tj, opšteg razumevanja između dva ili više lica, putem prenosa i primanja poruka. Takva poruka može biti informacija o nekom fenomenu ili predmetu. Može imati različite forme: reči, simboli, gestikulacije.
Informacija kao znanje oživotvoruje se kroz opticaj, cirkulaciju, što se manifestuje kao komunikacija.
Komunikacija se takođe može definisati i kao proces u kojem ljudi upućuju i primaju informacije(Hunt, 1987).
Komunikacija je i prenos informacija od pošiljaoca do primaoca, s tim da je primalac razume. Potpuna i efikasna komunikacija između ljudi postojala bi onda kada bi se u prenosu i razumevanju poruka postiglo da misao i ideja pošiljaoca stvori potpunu istu mentalnu sliku kod primaoca poruke.
Komunikacija sa ili bez raumevanja nije samo sebi cilj, već je u službi postizanja adekvatnog ponašanja primaoca, i u tom slučaju definicija komunikacije glasi:
-komuniciranje je prenos informacija između pošiljaoca i primaoca, radi postizanja adekvatnog ponašanja.
Uobičajena organizaciona stuktura preduzeća može se shvatiti kao mreža pošiljalaca i primalaca informacija. Pošiljaoci i primaoci su menadžeri izvršioci, koji su po prirodi svoje uloge u funkcionisanju organizacije preduzeća upućeni na međusobno komuniciranje.
U tom kontekstu komunikaciona mreža otkriva dve vrste komunikacionih veza:
-neposredna komunikaciona veza kao elementarna komponenta, gde pošiljalac i primalac direktno komuniciraju
-posredna komunikaciona veza je skup elementarnih komunikacinih veza prekokojih se stvaruje komuniciranje između krajnjeg pošiljaoca i krajnjeg primaoca.
Komunikacija kao proces pomoću kojeg ljudi nastoje da se sporazumeju uključuje elemente različite prirode:
-kognitivni-ogledaju se u sposobnostima percepcije, tumačenja poruke, izazivanju emocije i reakcije
-semanitički-ogledaju se u korišćenju govornog i pisanog jezika , termina i žargona
-simbolički- korišćenje gestova, izraza lica(grimasa), telesnih pokreta, stila odevanja i slično.
Funkcija komunikacije u organizaciji se ostvaruju u sledeća četiri područja menadžmenta:
-kontrola ponašanja zaposlenih
-motivisanja zaposlenih
-razvoj međuljudskih odnosa
-donošenje odluka.
Komunikacija je dvosmerni proces.
Kontrolna funkcija komunikacija ogleda se u prenošenju poruka o ponašanju članova organizacije, koja može biti u skladu sa normama i standardima ili odstupati od toga.
Formalni kao i neformalni kanali komuniciranja mogu poslužiti kao kontrolni mehanizam za menadžment organizacije da izvrši uticaj na ponašanje zaposlenih.
Komunikacijom se podstiče motivisanost zaposlenih, tako što im se prenose poruke šta treba da urade da bi dobili podsticaj, putem povratne informacije o tome kako napreduju u ostvarivanju postavljenih ciljeva, putem jasnog sistema nagrađivanja i slično.
Komunikacija omogućava slobodno ispoljavanje osećanja i ispunjavanje društvenih potreba. Komunikacija u okviru grupe je osnovni mehanizam kojim članovi te grupe ispoljavaju svoje frustracije i osećanje zadovoljstva. Komunikacija između ljudi doprinosi razvoju prijateljstva, stvaranju poverenja i mećusobnog prihvatanja.
1.2.Proces komunikacije

Komunikacija u organizaciji ima veliki značaj u procesu donošenja odluka. Ona obezbeđuje informacije potrebne za donošenje odluka. Komunikacija je proces ili tok prenošenja i razumevanja poruke.
Elementarnu komunikacionu vezu u okviru komunikacione mreže, ili uslovno sačinjavaju:
-pošiljalac informacije
-primalac informacije
-komunikacioni kanal.