Kriminalistika

POJAM I ZNAČAJ KRIMINALISTIKE

Jedna od najznačajnijih nauka koje se bave proučavanjem kriminaliteta jeste kriminalistika. Kriminalistika je nauka koja svojstvenim naučnim i praktičnim metodama pronalazi, proučava i usavršava najadekvatnije postupke i metode sa ciljem da otkrije i rasvetli krivično delo, otkrije ko je izvršilac ukoliko je nepoznat, prikupi materijalne i lične dokaze radi utvrđivanja istine i sprečavanja krivičnih dela. Kriminalistika u praktičnoj primeni usvaja i koristi pravila drugih nauka, prilagođava ih i primenjuje, sa ciljem postizanja sopstvehih rezultata. Ona takođe, primenjuje i sopstvena iskustva, usavršava ih u praktičnom radu pri sprečavanju i suzbijanju kriminaliteta. Cilj praktične kriminalistike jeste suprostavljanje kriminalitetu sa preventivnog i represivnog aspekta. Podela kriminalistike na preventivnu i represivnu još nema čvršćeg oslonca u praksi, zato se kriminalistika u praksi najvećim delom izučava kao represivna delatnost. Represivna kriminalistika je usko povezana sa naukom krivičnog procesnog prava jer se proteže ne samo u pretkrivičnom postupku već i kroz sve faze krivičnog postupka. Kada je reč o krivičnom postupku, represivna kriminalistika najveći značaj ima u istrazi mada se njene metode koriste i na glavnom pretresu, kada treba saslušati svedoke, okrivljenog, veštake obaviti suočavanja, izvršiti uviđaj.

STRUKTURA KRIMINALISTIKE

Postoji tradicionalna podela kriminalistike na kriminalističku taktiku, tehniku i metodiku. Ova podela danas ima više teorijski nego praktični značaj. Kriminalistička taktika se bavi pojavnim oblicima krivičnih dela načinima njihovog vršenja, motivima i ciljevima zbog kojih nastaju, stručnim znanjima, veštinama, kriminalnim sklonostima, načinom života i psihologijom izvršilaca krivičnih dela. Kriminalistička tehnika pribavlja, prilagođava, usavršava i primenjuje mtode drugih nauka radi prikupljanja, otkrivanja i obezbeđenja materijalnih dokaza, vršenjem određenih istražnih radnji. Iako funkcionalno čine celinu, kriminalistička tehnika se može podeliti na operativno-registracionu i istražnu:

• cilj operativno-registracione tehnike jeste pronalaženje tragova i predmeta krivičnog dela, pre svega na mestu izvršenja krivičnog dela , zatim fiksiranje raznih činjenica tehničkim i grafičkim metodama.
• Istražna kriminalistička tehnika primenjuje se radi istraživanja i veštačenja pojedinih tragova i predmeta u kriminalističkim, sudskomedicinskim i drugim laboratorijama u vezi sa krivičnim delima.

Cilj kriminalističke metodike jeste primena metoda i sredstava kriminalističke taktike i tehnike na određenu vrstu krivičnog dela.

NAČINI SAZNANJA ZA KRIVIČNA DELA I OPERATIVNO PLANIRANJE

Kriminalistička funckija organa unutrašnjih poslova prilikom suzbijanja kriminaliteta odvija se najvećim delom u pretkrivičnom postupku. Od značaja za njihov rad su kriminalsitički i krivično procesni aspekti,
U primeni pojedinih mera i radnji , a na osnovu ovlašćenja koja se određuju Zakonikom o krivičnom postupku , Zakonom o un utrašnjim poslovima i dr. Propisima. Faza otkrivanja krivičnih dela i učinioca od strane organa unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku regulisana je odredbama glave XVIII Zakonika o krivičnom postupku .Neophodan uslov za pokretanje aktivnosti organa unutrašnjih poslova jeste dobijanje SAZNANJA da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti . To saznanje može biti različitog stepena verovatnoće ili istinitosti. Za rad organa unutrašnjih poslova su neophodni OSNOVI SUMNJE. Osnova sumnje o krivičnom delu ili učiniocu za koje se goni po službenoj dužnosti nmastaje izričita obaveza postupanja od strane organa unutrašn jih poslova . Ta obaveza se sastoji u preduzimanju operativno taktičkih mera i radnji i postupaka s ciljem rasvetljavanja krivičnog dela i otkrivanja njihovog učinioca , onemogućavanje sakrivanja ili bekstva , kao i prikupljanje i obezbedjivanje predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz. U ovoj fazi postoji i potreba uključivanja i drugih subjekata , kao i većom ili mannjom potrebom čuvanja službene tajne prilikm preduzimanja pojedinih mera. Osnovi sumnje svojim postojanjem stvaraju obavezu za organe otkrivanja da utvrde da li postoji krivično delo . Na osnovi sumnje sa gradi operativna obrada sa ciljem otkrivanja krivičnog dela i učinioca. Osnovi sumnje po sadržaju mogu biti različiti : osnovi sumnje koji ukazuju na izvršeno krivično delo; osnovi sumnje koji uz krivično delo ukazuju u na njegovog izvršioca ; osnovi sumnje koji ukazuju na određeno lice kao izvršioca čija osnovna obeležja još uvek nisu otkrivena.
Osim osnova sumnje Zakonik o krivičnom postupku poznaje termin osnovana sumnja što predstavlja viši stepen verovatnoće i daje povoda za pokretanje istrage . U ternutku kada osnovi sumnje preerastu u osnovanu sumnju ispunjen je uslov za podnošenje zahteva za pokretanje istrage od strane državnog tužioca.