Kvantitativni i kvalitativni instrumenti monetarno-kreditne politike

1.1 Kvantitativni i kvalitativni instrumenti monetarno-kreditne politike

Da bi monetarno-kreditna politika u svojoj osnovnoj funkciji regulisala potrebne količine novca u privredi bila maksimalno efikasna, u granicama svog dometa, kako u pogledu monetarne i ekonomske stabilnosti, tako i u pogledu stope rasta, potrebno je da raspolaže određenim instrumentima svog delovanja.
Raspolaganje određenim efikasnim instrumentima pretpostavka je osiguranja realizacije određenih kvantifikovanih ciljeva koji se u određenom periodu postavljaju pred kreditno-monetarnu politiku. Pod instrumentima monetarno-kreditne politike podrazumevaju se sredstva i metode koje centralna banka primenjuje da bi održala masu i strikturu novca i kredita na optimalnom nivou. U postavljanju i delovanju instrumenata kreditno-monetarne politike presudnu ulogu imaju institucionalni uslovi delovanja bankarskog i finansiskog sistema u određenoj zemlji, kao i postojanje jednobankarskog ili višebankarskog sistema. U decentralizovanom bankarsko-kreditnom sistemu kreditno monetarna politika se sprovodi preko određenih instrumenata kojima ona reguliše kreditni potencijal i politiku plasmana poslovnih banaka. Smisao kreditno monetarne politike je upravo u tome da se preko regulisanja primarne emisije deluje na ponašanje celokupnog bankarskog sistema. Regulisanjem kreditnog potencijala poslovnih banaka zapravo se vrši indirektno regilisanje monetarne politike svih poslovnih banaka. Instrumenti monetarne politike mogu se podeliti u dve grupe:
1. Kvantitativni instrumenti,
2. kvalitativni (selektivni) instrumenti.
Kvantitativni instrumenti monetarne politike treba da deluju samo globalno u celoj privredi, dok kvalitativni instrumenti treba da deluju selektivno u pogledi vrste kredita, korisnika, namena, načina korišćenja rokova, kamate i sl.
Osnovni oblici kvantitativnih instrumenata u monetarnoj teoriji i politici su:
• Politika obaveznih rezervi,
• politika eskontne i uopšte kamatne stope,
• politika otvorenog tržišta.
Osnovni oblici kvalitativnih instrumenata monetarne politike su:
• Regulisanje kredita centralne banke poslovnim bankama,
• regulisanje uslova kredita,
• selektivna kreditna politika.
Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste: da li centralna banka kod nas treba da uz kvantitativnu monetarnu politiku treba da sprovodi i kvalitativnu monetarnu politiku? U našem kreditnom sistemu centralna banka sprovodi kako kvalitativnu tako i kvantitativnu monetarno-kreditnu politiku, ali zu sve veću samostalnost, poslovnih banaka u tome. U daljim izlaganjima poći ćemo od pretpostavke institucionlalnih uslova koji postoje u našem bankarskom i kreditnom sistemu. Instrumenti monetarno-kreditne politike, koji se primenjuju kod nas, mogu se podeliti u četiri grupe:
• Regulisanje kreditnog potencijala poslovnih banaka od strane centralne banke (regulisanje stope obavezne rezerve, regulisanje stope rezerve likvidnosti, regulisanje kredita Narodne banke poslovnim bankama),
• regulisanje visoke kamatne stope, posebno povećanje ili smanjenje eskontne stope centralne banke,
• regulisanje uslova kreditiranja ili selektivna monetarna politika,
• međubankarski sporazumi,
• politika „otvorenog tržišta“.

1. ESKONTNA STOPA KAO INSTRUMENT MONETARNE POLITIKE

Eskontna stopa je jedan od najznačajnijih instrumenata preko koga centralna banka vrši monetarnu kontrolu i monetarno upravljanje u skladu sa postavljenim ciljevima monetarne politike. Eskontna politika (ili diskontna politika) se sastoji u podizanju ili spuštanju kamatne stope po kojoj centralna banka daje kredite poslovnim bankama radi delovanja na tražnju novca i kredita, troškove kredita i kreditni potencijal banaka. Eskontna politika se ne sastoji samo u operisanju eskontnom stopom (po kojoj centralna banka prima u reeskont od poslovnih banaka menice i druge vrednosne papire), već i celi niz drugih aktivnosti, kao: uslov reeskonta, vrste poslovne aktivnosti koja se reeskontuje, rokovi reeskonta, procenat reeskonta i dr. Eskontnom politikom centralna banka u stvari određuje cenu kredita koje odobrava poslovnim bankama, bilo preko reeskontnih kredita, bilo drugih oblika kredita. To je „zvanična” cena novca u privredi od koje dalje zavisi visina kamata po kojoj će posovne banke odobravati kredite svojim komitentima. Regulisanjem kamatne stope po kojoj centralna banka daje kredite poslovnim bankama i preko toga kamatne stope po kojoj poslovne banke daju kredite komitentima, neposredno se deluje na visinu tražnje kredita i novčani opticaj. Prateći materijalno-finansijske tokove monetarna vlast smatra da je visina novca i kredita u privredi dostigla nivo koji ugrožava privrednu stabilnost, da prate inflacione promene, centralna banka pristupa podizanju eskontne stope, to znači da dolazi do poskupljenja kredita, zbog čega nastaje opšte povećanje kamatne stope u zemlji. Posledica toga bi trebala biti da se novac i kredit manje traže, da se već uzeti krediti vraćaju, ,,da se investicioni planovi odlažu” i sl. .Promenama u visini eskontne, centralna banka nastoji delovati na ponudu i tražnju novca na novčanom tržištu i uslove koji vladaju na području kamatne politike u celom kreditnom sistemu. Povećanje eskontne stope trebalo bi da automatski dovede do smanjenja tražnje kredita. Suprotno navedenom, sniženje eskontne stope treba da dovede do porasta tražnje bankarskih kredita. Prema tome, kada zajmovna cena postane viša i kredit skuplji treba da dođe do kontrakcije kredita, i obrnuto, kada zajmovna cena postane niža I kredit jeftiniji, treba da dode do ekspanzije kredita. Povećanjem eskontne stope stvaraju se nepovoljni uslovi za reeskontne kredite, time se deluje na opštu kamatnu stopu i tražnju kredita. Povećanje kamatne stope primenjuje se kada se na tržištu oseća veća količina novca i inflacioni poremećaji. Suprotno tome, smanjenje ove kamatne stope, treba da dovede do povećanja novčane tražnje i podizanje privredne aktivnosti kada je njen pad posledica deflacije, odnosno nedostatka novca u privredi. Eskontna politika, uz regulisanje kamatne stope, obuhvata i druge uslove po kojima centralna banka odobrava reeskontne kredite poslovnim bankama (uslovi reeskonta, rokovi, vrednosni papin koji se uzimaju u reeskont, plafon reeskonta i dr.). To je, dakle, jedno kompleksno područje monetarnog regulisanja koje ulazi i u područje delovanja drugih instrumenata, a ne samo operisanje eskontnom stopom u smislu njenog dizanja ili spuštanja.