УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ – КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ – ЛЕПОСАВИЋУ
ТЕМА: ПЕРСОНИФИКАЦИЈА ЖИВОТА АНИМАЛНОГ СВЕТА У
РОМАНИМА ЏЕКА ЛОНДОНА У МЛАЂИМ РАЗРЕДИМА
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Дипломски рад
Ментор:
Студент:
УВОД
Енглеска књижевност за децу се издваја као засебан књижевни слој,
како са аспектом читалачког доба тако и са аспектом функције коју има.
Припадност добу када се формира личност њено је суштинско обележје.
Нарочитост овог вида књижевности је што у свом бићу носи ознаке
својствене детињству: слобода, илузивно схватање живота и окружења,
радост, игра, елементарност, једноставност, живахност и тако даље. Њен
свет саткан је од посебних нити дечјег духа, оплемењен радосним чарима и
сваковрсним преобиљем, свет у којем је све природно, лако изводљиво и
појмљено дечјим смислом. Међу писцима који су били опседнути
природом и дивљином видно место у светској књижевноти заузима и Џек
Лондон. Склон романтизму и идеализму – а нарочито авантуризму, Џек
Лондон је био немирне и луталачке природе. Волео је море и пустоловине,
па је на свом или туђем броду често крстарио водама Пацифика. У време
еуфорије копања злата на Аљасци, доспео је и тамо, да би се потом опет
вратио , без икаквог профита, у завичајну Калифорнију.
Џек Лондон (Jack London) родио се у Сан Франциску, у породици
сиромашног фармера. Када је Џек угледао свет, отац је већ био умро и он је
одрастао у општој оскудацији, поред мајке и очуха. Приморан да се од
малих ногу бори за егзистенцију, веома рано стиче искуство младог
бунтовника који је као „дечак-беседник по уличним угловима позивао
људе на буну“(Павић, 1968: 115). Са непуних четрнаест година будући писац
маштао је о путовањима и истраживању непознатих острва по далеким
морима. Једно време је гусарио у заливу Сан Франциска и Оклендској луци
3
и прочуо се по гусарској спретности и одважности. Полицијске власти су га
ангажовале у своју службу, али то није био прави посао за немирну
природу младог Џека, који ће ускоро кренути на далека путовања и
наставити ранији начин живота. Радио је у фабрици џакова, потом у
електричној централи, али незадовољан послодавцима није дуго издржао
на послу, већ се посветио пловидби и поморским авантурама.
Борба животиња са суровим условима природе које су као главни
носиоци радње психологизирани, указује на смелост и издржљивост,
одважност у подухватима, на борбу са суровом средином у којој влада
„закон тајге и зуба“ („the law of taigaand fang‟), о чему сведочи наслов друге
главе романа и роман у целини. Главни јунак романа ,,Глас дивљине“ је пас
који својим именом Бек упућује читаоце на специфичну индивидуалност и
јединственост у својој животињској врсти. Од самог почетка романа писац
детаљно описује његов изглед, паралелно истичући животну снагу којом ће
савладати намерне и ненамерне препреке. О томе М. Милинковић каже:
“Његов животни пут, од питомог кучета до вучјег чопора, пун је тешких
искушења, болних сазнања, немилих искустава и доживљаја из којих ће
научити правила понашања према животињама и људима, у вечној борби
за опстанак и онај делић света за који се од искона боре сва бића, вођена
неодољивим нагоном индивидуалног и колективног идентитета“
(Милинковић, 2006:332). Служећи се контрастним приказивањем стања у
друштву и догађаја везаних за друштво које је, у основи, предмет
приказивања, писац прати развој, симболично речено, пса Бека који
„размишља“ и својим немуштим језиком то манифестује покретима тела и
погледом, о животу без ланаца и ограда. На тај начин он уочава и
препознаје све невоље које изазивају људске цивилизације с циљем да се
4
1. НАСТАВНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РОМАНА ЗА ДЕЦУ
Проучавање књижевног дела је неопходно, јер би у супротном
„књижевност била налик на непроходну прашуму у којој се од небројаног
мноштва ништа конкретно не види и не разазнаје“. Циљ проучавања
књижевности је да омогући разумевање и доживљавање књижевних дела
на један рационалнији и смишљенији начин.
Интерпретација подразумева објашњење књижевног дела као
јединствене и непоновљиве духовне творевине и један је од облика
проучавања књижевности, који се често примењује у школама. Може да
обухвата дело у целини или само неке његове сегменте. Интерпретација
нам омогућава да књижевно дело сагледамо као целину која је састављена
од многих елемената. Уколико је у питању прозно дело, као у нашем
случају неопходно је интерпретирати, тј. објаснити: тему, фабулу,
композицију, ликове, идеје, језик и стил, али и смисао дела у целини.
Успешна интерпретација књижевног дела подразумева читање,
радозналост, разумевање, схватање и усвајање језичких елемената,
књижевнотеоријских појмова, креативно проницање у структуру текста, тј.
у дубљи смисао дела.
1.1. Методички поступци приликом интерпретације романа
за децу
Школска интерпретација романа пред наставника ставља веома
сложен задатак, да пронађе методичке поступке који ће у анализи
објединити проучавање слојевите уметничке предметности дела,
6
