Lokalna samouprava (I deo)

Uvod

Drzava kao takva sa jedne strane je presiroka za resavanje konkretnih problema gradjana koji se jedino uspesno mogu resavati samo aktivnim ucescem gradjana I lokalnih zajednica svih nivoa organizovanja (opstine, okruzi I regioni). Prelaz gradjana sa pozicije klijenta na poziciju aktivnog gradjanina koji tako iskazuje svoje interese I potrebe je jedna od vaznih preduslova funkcionisanja preduzetnicke drzave.

Promene u nacinu organizovanja I funkcionisanja drzave I vlasti pocinje krajem 1970g. Pre toga, postojalo je tzv. doba zavisnih lokalnih vlasti. U tom periodu postojalo je gusenje lokalne samouprave. Sve to je nametnulo potrebu za sprovodjenje radikalne reforme drzave, javnog sektora i nacina upravljanja uopste. Ovom reformom je promenjen sistem automatskog davanja drzave lokalnim vlastima bez obzira na realizovane rezultate, efekte I uspeh ili neuspeh. Taj novi sistem je obuhvatao sve nivoe vlasti I nametnuo je lokalnim vlastima da se ponasaju trzisno, a finansijska redistribucija se zasnivala na pracenju efekta rada, na nagradjivanju uspeha.

Ova reforma je krenula prvo u SAD, zatim u Vel.Britaniji, a pritom I u velikom broju razvijenih zemalja.

Reforma je najpre bila okrenuta finansijama, da bi se dalje prenela I na druge sfere: organizaciju vlasti, nacinu rada, nacinu obezbedjivanjau usluga, uspostavljanje novog tipa odnosa drzave I lok.vlasti, kao I promena odnosa lok.vlasti prema gradjanima.

Na taj nacin su drzava, odn.centralna vlasti I lokalne vlasti razvile novi, partnerski kvalitet odnosa provecavajuci time efikasnost I kvalitet usluga. Izmedju lokalnih vlasti se takodje razvio odnos konkurencije u pravcu snaznijeg privlacenja kapitala, gradjana I drugih razvojih resursa.

Nakon sprovodjenja ovih reformi, lokalna vlast dobija vazne funckije: podsticanje ekonomskog razvoja, privlacenje kapitala, ostvaranje novih radnih mesta I ovezbedjivanje odrzivog razvoja. Lokalna zajednica pocinje polako da se ponasa sledeci I razne ekonomske principe, te tako postaje aktivnija u kreiranju ambijenta privlacnijeg za investicije, pokretanje biznisa I kapitala.

Ovaj novi nacin rada podrazumeva napor lok.vlasti da identifikuje prioritetne potrebe gradjana, da ih ukljuci u kreiranje politika I projekata, da uspostavlja partnerstvo sa privatnim sektorom, da rade odgovorno sa ciljem da se gradjanima obezbedi sto bolji kvalitet zivota.

Iako u mnogim drzavama lok.samouprava nije dostigla neki zavidan nivo, ona u svemu opravdava svoje postojanje. Ona u svim zemljama opstaje kao veciti pratilac drzavne uprave, pa I njen cinilac sa kojom se na odredjeni nacin preplice ili stapa.

Drzava I lokalna samouprava

Drzava predstavlja teritorijalnu zajednicu ljudi sa suverenom vlascu. Iz ovoga proizilaze elementi drzave: stanovnistvo, teritorija I vlast, odnosno definicija da je drzava suverena centralna vlast kojoj su podcinjeni stanovnici koji zive na njenoj teriotoriji.

Drzava kao suverena vlast ima sledece funkcije: drz.administraciju, odbranu, unutrasnju bezbednost, socijalnu sigurnost, drustvene delatnosti, ekonomsku politiku I privredni razvoj, javni sektor privrede, kao I druge vanredne funkcije drzave (elementarne nepogode, unutrasnji nemiri itd.).

S’obzirom da je centralna vlast presirok pojam za regulisanje svih drustvenih odnosa u jednoj zajednici, neophodno je postojanje, a radi demokratizacije drustva, pojma lokalne vlasti, cije ce postojanje doprineti demokratskom razvitku drustva I ostvarivanju demokratskog zivota ljudi u zajednici, odnosno boljem zadovoljavanju potreba I interesa gradjana te zajednice.

Vecina teoreticara se slaze oko toga da je sama sustina lokalne samouprave u razvijanju neposredne demokratije, a cija je svrha da sluzi zadovoljavanju zajednickih potreba u lokalnoj zajednici. Na taj nacin, lokalna samouprava postoji kao jedan oblik sustinskog ispoljvanja neposredne demokratije, koja je sa tim I najbolji pokazatelj njenog ostvarivanja I razvitka.

Lokalna samouprava predstavlja lokalnu vlast koja se formira na odredjenim delovima teritorije jedne drzave, tzv.lokalne jedinice, a cinioci koji uticu na odredjivanje na kolikoj povrsini drz.teritorije ce se obrazovati odredjena jedinica lokalne samouprave su sledeci: sama povrsina teriotorije, broj ljudi, vrsta I obim delatnosti kojima se zadovoljavaju interesi lokalne jedinice.

Opsteprihvacen je stav da su manje lokalne jedinice pogodnije za ostvarivanje lokalne demokratije, jer se tako obezbedjuje laksi pristup stanovnistvu institucijama lokalne samouprave.

Pojam lokalna samouprava se sastoji od dve karakteristicne odrednice: lokalna I samouprava, gde je pojma samouprave izveden iz opsteg pojma uprave. Medjutim, pojma uprave ima sire znacenje I ona je jedna podgrana drzavene vlasti, posebno organizovana, ciji je zadatak da sprovodi zakone, I druge propise.

U pocetku, dok nije bilo lokalizovanja samog zivotva, ni samouprava nije ni na koji nacin bila izdvajana iz opsteg pojma uprave. Tek u 19.veku srecemo pojam lokalna uprava, koja se najvise odnosi na upravljanje u odredjenoj lokalnoj zajednici, za razliku od centralne vlasti koja oznacava upravaljanje nacionalnom