Pravni fakultet Kiseljak,
Mandatum post mortem
Mentor: Doc.dr. Dževad Drino Studenti:Antonio Ilić
Asistent: Adnana Šabani Srđa Zotović
- 1 -
S A D R Ž A J :
1. UVOD .................................................................................................1
2. POJAM MANDATUM .......................................................................2
3. MANDATUM POST MORTEM U RIMSKOM PRAVU..................4
3. 1 Stav rimskih pravnika u suvremenoj romanističkoj znanosti ....5
4. ZAKLJUČAK ....................................................................................10
5. LITERATURA ...................................................................................11
- 2 -
2.
P O J A M M A N D A T A
Mandatum
ili nalog ili punovlasna pogodba je konsenzualni ugovor, kojim
jedna strana (mandat) nalaže drugoj strani (mandatar ili zastupnik) , da izvrši za nju
besplatno neki pravni ili faktički posao, a druga strana se prihvatom tog posla
obavezuje na njegovo izvedenje.
1
Razlika između ovog ugovora u današnjem i u rimskom pravu je u tome, što
današnji zastupnik zaključuje posao u tuđe ime i na tuđi račun, a rimski u svoje ime,
ali na tuđi račun. Međutim, postoji još jedna razlika, a to je, da se danas zastupništvo
odnosi samo na pravne poslove, a rimsko još i na fizičke i na materijalne akte. Razlog,
zbog kojeg je došlo do ovoga, je prezir Rimljana koji su osjećali prema najmu radne
snage, pa su sve finije poslove, koji su zahtjevali veću stručnost ili neka znanja (kao
lijčenje, davanje časova) svrstavali u mandat, što je protivno njegovoj prirodi.
Historija mandata u rimskom pravu je duga i bogata. Staro civilno pravo nije
dozvoljavalo zastupanje. Zbog uticaja religije i formalizma svako je morao obavljati
svoje poslove sam. Taj stav je poslije promijenjen. Bilo je dopušteno da neke poslove
obavlja rob ili sin.
Naročito rano se pojavila potreba za zastupanjem u sporovima, gdje se javljaju
kognitor
i
prokurator.
Kognitor je lice koje je svečenom formulom određivano da
bude zastupnik u sporu, i to u prisustvo protivne stranke. Prokurator je bilo lice koje
je dobilo ovlaštenje da štiti nečije interese, u prvom redu na sudu. To je bio noviji
oblik koji je vremenom potisnuo kognitore.
U rimskom pravu mandat je bio načelno besplatan ugovor. Besplatnost
mandata rimski pravnici su opravdavali time, da se mandat temelji na prijateljstvu i
dužnosti. Uveden je običaj da se advokatima i drugim licima, koja za druge obavljaju
poslove daje
honorarium
(„ počast“). To nije bila ponižavajuća najamnina (
merces
),
1
Marijan Horvat,
Rimsko pravo
, Pravni fakultet, Zagreb 2002., str. 361
- 4 -
