Hidraulični cilindar: modeliranje delova sklopa

Diplomski rad 

1

Sadržaj

1. Hidraulični cilindar..................................................................................................................................2

1.1. Sastavni delovi hidrauličnog cilindra..............................................................................................2

1.2. Funkcionisanje hidrauličnog cilindra..............................................................................................2

1.3. Oblasti upotrebe..............................................................................................................................3

1.4. Podela hidrauličnih cilindara..........................................................................................................4

2.. Modeliranje delova sklopa cilindra..........................................................................................................6

Diplomski rad 

2

1. HIDRAULIČNI CILINDAR

Hidraulični cilindar je izvršna komponenta u hidraulici. To je hidraulični potrošač, koji 

energiju  hidrauličkog  medija  pretvara  u  koristan  rad.  Njegova  ulazna  veličina  je  hidraulični 

medij   pod   pritiskom,   koji   deluje   na   površinu   klipa   hidrauličnog   cilindra.   Time   izaziva 

pravolinijsko kretanje klipa i, posledično, klipne osovine, koja je povezana sa tegom. Tako se 

energija hidrauličnog medija pretvara i upravljivu silu koja deluje po pravoj liniji. Hidraulični 

medij obično predstavlja mineralno ulje, ali se u hidraulici koriste i sintetička ulja i emulzije, a 

sve više i voda (vodena hidraulika).

1.1. Sastavni delovi hidrauličnog cilindra

Glavni sastavni delovi hidrauličnog cilindra su cev hidrauličnog cilindra i klip, na koji je 

priključena klipna osovina. Cev cilindra je obostrano zatvorena dnom cilindra na jednoj strani i 

glavom cilindra na drugoj strani. Klipna osovina izlazi napolje kroz glavu cilindra. Klip, zaptiven 

zaptivkom i vođen obručima za vođenje, deli unutrašnjost cilindra na dve komore, donju komoru 

pod pritiskom i gornju steznu komoru na strani klipne osovine. Hidraulični pritisak deluje na 

klip, koji linearno pomera klipnu osovinu. Takav cilindar nazivamo dvostranim hidrauličkim 

cilindrom.

1.2. Funkcionisanje hidrauličnog cilindra

Hidraulični cilindar obično ima samo jednu klipnu osovinu. Takav cilindar nazivamo 

diferencijalnim hidrauličnim cilindrom. Karakteristika ovog cilindra je da se površine klipa na 

koje   deluje   radni   pritisak   razlikuju   za   površinu   klipne   osovine.   Takav   cilindar   u   skladu   sa 

odnosom površina ima veću silu potiska u poređenju sa vučnom silom. Za brzinu radnog i 

povratnog kretanja cilindra važi suprotno. Povratni hod je u skladu sa odnosom površina brži od 

radnog. Cilindri sa obostranom klipnom osovinom, međutim, obično imaju jednake površine 

klipa i jednak radni i povratni hod.

Diplomski rad 

4

1.4. Podela hidrauličnih cilindara

Imajući u vidu način funkcionisanja, hidraulične cilindre delimo na cilindre dvostranog 

dejstva, cilindre jednostranog dejstva, plunđer cilindre i teleskopske cilindre. 



Hidraulični cilindar dvostranog dejstva

Cilindri dvostranog dejstva su najčešći tip cilindara. Cilindar dvostranog dejstva radno 

kretanje vrši u oba smera, s tim da je sila potiska u skladu sa odnosom površina veća od vučne  

sile.



Hidraulični cilindar dvostranog dejstva sa obostranom klipnom osovinom

Ima klipnu osovinu na obe strane površine klipa. Zapremine u obe komore pod pritiskom 

su stoga uvek jednake i zato su ulazna i izlazna brzina cilindra uvek jednake.



Jednostrani hidraulični klipni cilindar

Karakteristika jednostranog klipnog cilindra je to da radno kretanje može vršiti samo u 

jednom smeru, dok povratno kretanje omogućuje teg, opruga ili druga spoljna sila. Obično je 

radno kretanje rastezanje cilindra, dakle, cilindar je potisni; radno kretanje, međutim, može biti 

stezanje cilindra. Takav cilindar nazivamo vučnim cilindrom.



Plunđer cilindar

U jednosmerne cilindre ubraja se takođe plunđer cilindar koji zapravo nema ugrađen klip, 

jer sama klipna osovina funkcioniše kao klip. Dakle, radna površina cilindra je kao prečnik 

klipne osovine. Budući da nemaju klip, moraju biti dodatno aksijalno vođeni. 



Teleskopski cilindar

Teleskopski cilindri ili višestepeni cilindri sačinjeni su od više cilindara postavljenih 

jedan u drugi. Pri tome cev cilindra takođe obavlja ulogu klipne osovine. Mogu imati dva, tri, 

četiri, pet ili čak šest stepena. Koriste se najviše u slučajevima kada je ugradna dužina cilindra 

manja od zahtevanog radnog hoda. Većina teleskopskih cilindara je jednostranog dejstva, mada 

poznajemo i teleskopske cilindre dvostranog dejstva.

Diplomski rad 

5



Tandem–cilindar

Kod tandem–cilindara reč je o dva međusobno povezana cilindra. Klipna osovina prvog 

cilindra deluje kroz dno drugog cilindra i klip ga na taj način potiskuje. Na taj način se sa većom 

efektivnom površinom oba klipa postiže veća sila, uprkos relativno malom prečniku cilindra i 

nepromenjenom radnom pritisku.

Hidraulične cilindre, u pogledu načina ugradnje, delimo na:

-

MM - osnovni model bez pričvršćivanja,

-     MA - pričvršćivanje pomoću okca, sa pokretnim ležajem,

-     MB - pričvršćivanje pomoću okca, sa čaurom,

-     MD - oscilujuće pričvršćivanje,

-     ME - pričvršćivanje sa prirubnicom napred,

-     MF - pričvršćivanje sa prirubnicom pozadi,

-     posebni modeli.

Postoje mnoge različite podvrste hidrauličnih cilindara, kao npr.:

-

hidraulični cilindri sa senzorom,

-     hidraulični cilindri sa meračima,

-     vodeći hidraulični cilindri,

-     hidraulični cilindri sa hidrauličnim ili mehaničkim blokatorima.