Академија васпитачко медицинских струковних студија
Крушевац
Одсек Ћуприја
Семинарски рад
Превентивна медицина
ПРЕВЕНЦИЈА ГОЈАЗНОСТИ
Професор:
Др сци. мед. Татјана
Килибарда
Студент:
Марија Медош, 6354
Увод
Гојазност се дефинише као повећање телесне масе у односу на
њене нормалне вредности, на рачун веће заступљености масног ткива
у телу човека. Код мушкараца постоји гојазност ако је повећање
телесних масти веће од 25%, а код жена ако је повећање масти веће од
30%.
Из овога можемо закључити да дефиниција гојазности као израз
повећања телесне масе није прецизна јер на повећање масе утиче низ
чинилаца, нпр. код атлета долази до развоја мишићног ткива.
Најчешћи начин дијагностиковања гојазности је преко
израчунавања индекса телесне масе (BMI) који је СЗО прихватила као
метод за процену степена ухрањености 1995. године. Вредност
добијамо дељењем телесне масе изражене у килограмима са висином
тела израженом у квадратним метрима. Уколико је BMI испод 18,5
указује на потхрањеност, а ако је преко 30 онда се ради о гојазности.
Пораст броја људи који су гојазни је присутан у целом свету што
је веома значајно јер морбидитет који је повезан са гојазношћу и
њеним компликацијама утиче на смањење животног века и на
економска оптерећења како друштву тако и здравственим службама.
Коморбидитети нпр. шећерна болест, коронарна болест срца,
хипертензија су линерано повезане са порастом вредности BMI.
Инвалидитет који настаје због гојазности представља огроман
друштвени терет и утиче на појединце и може их онеспособити
физички, али и психички, социјално и емотивно.
4
Према подацима из 2013. године објављених у оквиру
„Националне стратегије за превенцију гојазности Владе Србије“, 56,3%
грађана у Србији је прекомерно ухрањено, а од тога је 21,2% гојазно. У
„Атласу гојазности света“ резултати предвиђају да ће до 2035. године
гојазност у Србији код одраслих порасти за 34%.
5
