Medjunarodna finansijska revizija

1. Objasnite klauzulnu vezu između industrijske revolucije (začete u Velikoj Britaniji) i pojave revizije

Krajem srednjeg veka, sa pojavom velikih trgovačkih kuća u Italiji, zaživela je ideja o maksimalizaciji profita, a trgovanje se više nije svodilo samo na pojedince, trgovačke putnike, već je sada postalo kordinisano iz jednog centra.
Pojava dvojnog knjigovodstva nije stvorila uslove za pojavu revizije, u današnjem smislu. Tek je industrijska revolucija, koja se začela u Velikoj Britaniji oko 1780. godine, bila preduslov za pojavu revizije. Ovo je rezultiralo veliku potražnjom za uslugama stručnjaka za knjigovodstvo i reviziju finansijskih izveštaja.
Institucionalizacija revizije je postala samo pitanje vremena. U Edinburgu je 1853. godine osnovano Društvo računovođa. U Velikoj Britaniji se pojavilo još nekoliko institucija koje su se 1880. godine spojile u Institut ovlašćenih računovođa Engleske i Velsa. Ovaj državni institut bio je preteča institutima svih zapadnih zemalja krajem XIX veka.
Na razvoj revizorske profesije uticalo je:

•    odvajanje vlasničke funkcije od funkcije upravljanja,
•    povećanje kompleksnosti preduzeća i
•    nekoliko poznatih finansijskih skandala (na primer, sa Gradskom bankom u Glazgovu 1883. godine).

2. Objasnite doprinos profesora Eugena Sladovića razvoju revizije na nasim prostorima

U pojedinim periodima naše prošlosti važnu ulogu u obavljanju kontrole finansijskog poslovanja preduzeća imali su razni oblici revizije i kontrole poslovanja. Međutim, nije bilo nezavisne revizije, čine je revizori koji bez upliva i kontrole nalogodavca konstatuju ispravnost ili neispravnost finansijskih izveštaja.
Stručna literatura ukazuje da je bilo pokušaja, mišljenja i predloga da se uvede nezavisna revizija i da se ustanovi zvanje ovlašćenih revizora. No do današnjeg dana, u tome se nije uspelo.
Pre više od sedam decenija prof. Dr Eugen Sladović je objavio svoj predlog Zakona o privrednim savetnicima, koje je indiciralo genezu revizije.
U posebne zadatke komora, prema odredbi Uredbe ministarstva trgovine i industrije o trgovačkim, industrijskim i zanatskim komorama, navodi se da na osnovu važećih propisa imenuju revizore trgovačkih knjiga. Postavljanje revizora treba da se izuzme iz nadležnosti trgovačkih (privrednih) komora i da se prenese na samostalnu stručnu samoupravnu organizaciju privrednih savetnika. Ona predstavlja najsigurniju garanciju za neprestano vršenje poverenih ovlašćenja i dužnosti kao i za vršenje potrebnog nadzora.
Tek 1937 godine, projekat je počeo da se ostvaruje i primenjuje.

 
3. Objasnite značaj stvaranja slobodnog zvanja privrednog savetnika na razvoj revizorske profesije na našim prostorima

Iako se u našoj javnosti rešenje pitanja revizije i privrednog savetovanja tražilo već odavno, naša država je bila jedina koja nakon Svetskog rata ovo pitanje nije bila regulisala.
Inicijativa za stvaranje slobodnog zvanja privrednih savetnika bila je preduzeta od strane uprave Udruženja ekonomista u Beogradu, kao i od strane Udruženja ekonomista u Zagrebu i posebno Ekonomsko-komercijalne visoke škole u Zagrebu.
U svrhu zakonskog regulisanja ove materije Ministarstvu trgovine i industrije podneto je više projekata uredbi ili zakona, međutim svi oni nisu doveli do željenog cilja. Upravo iz tih razloga uprava Udruženja ekonomista u Beogradu izradila je jedan projekat uredbe koji bi ova pitanja regulisao u manjem, tj. najsežnijem obimu.
Predlog pomenute uredbe nekoliko puta je menjan i dopunjavan, a tek u maju 1937. godine sa predloženim projektom uredbe saglasilo se u celosti Ministarstvo trgovine i industrije.