Medjunarodna nadležnost

MEDJUNARODNA NADLEZNOST

a)Nadleznost i sukobi nadleznosti

Pod nadleznoscu,u nauci gradjanskog procesnog prava,podrazumeva nse krug poslova jednog suda,koja se prema strankama ispoljava kao duznost suda da postupi u odredjenoj stvari.Kaze se da nadleznost moze biti stvarna,a sastoji se u raspodeli sporova na razne prvostepene sudove iste vrste ili po kriterijumu predmeta.Zatim ,nadleznost moze biti mesna,koja odredjuje koji ce ods stvarno nadleznih sudova suditi po odredjenom pitanju.Najzad ,sto je za nas irelevantno,nadleznost se moze shvatiti i funkcionalno-njome se odredjuje krug poslova sudova raznih stepena o istom,dakle,po tuzbi,zalbi i reviziji(zahtevu za zastitu zakonitosti).Tome se dodaje i medjunarodna nadleznost,kao posebna vrsta,koja je za nas najinteresantnija.Pitanje je sta ona predstavlja?

Kada bi ceo svet bio organizovan kao jedna drzava,ova poslednja vrsta nadleznosti ne bi postojala.U tom slucaju bi se,primenom pravila o stvarnoj nadleznosti,na pojedine sudove rasporedjivali razni tuzbeni zahtevi,stavljali bi se ,dakle,u delokrug rada nekog konkretnog suda.
Medjutim,i tada bi moglo da dodje do onoga sto se u nauci naziva sukobom nadleznosti,jer je to pojava prisutna i unutar svake drzave ponaosob.Ovaj sukob se javlja u dva vida:kao negativan i kao pozitivan sukob nadleznosti.
Negativan sukob bi postojao ukoliko nijedan od sudova ne bi smatrao da je on nadlezan da sudi po odredjenom zahtevu,tuzbi,nastao bi ‘VAKUUM”nadleznosti.Pozitivan sukob postoji ukoliko dva ili vise sudova smatraju da su nadlezni da raspravljaju,dakle,svojataju predmet.Do pozitivnog sukoba nadleznosti ne dolazi,unutar jednog pravosudja,zbog pravila o litispedenciji,kojima se iskljucuje mogucnost vodjenja dve parnice o istom i izmedju istih stranaka.Za negativan sukob nadleznosti svako pravosudje propisuje proceduru njegovog resavanja ,na primer,kako je to u nas,o njemu odlucuju neposredno visi sud ili Vrhovni sud.

Nazalost,ili na srecu,ceo svet nije organizovan kao jedna drzava.Pravila o stvarnoj i mesnoj nadleznosti samo daju odgovor na pitanje koji ce sud resavati spor u okviru jedne drzave.Istovremeno,pravila o litispedenciji iskljucuju pojavu pozitivnog sukoba nadleznosti samo u okviru jedne drzave.Najzad,i pravila o negativnom sukobu ovaj resavanju samo u okvirima jedne drzave,Najzad ,i pravila o negativnom sukobu ovaj resavaju samo u okvirima jedne drzave.Sva su ona,dakle,profilirana za internu upotrebu.Pitanje je kako se ponasati u svetuisparcelisanom na pojednine drzave,ukoliko ne bi postojala pravila o nadleznosti sudova pojedinih od njih ,ukoliko ne bi postrojala pravila o nadleznosti sudova pojedinih od njih,ukoliko ne bi postojala efikasna norma o litispedenciji kojom se sprecava pojava pozitivnog sukoba nadleznosti i ukoliko ne bi postojao visi sud koji ce resiti negativan sukob nadleznosti izmedju raznih sudova.Tada ne bismo znali sudu koje zemlje(u krajnjoj liniji-kome sudu)da se obratimo tuzbom,tada bi postojala mogucnost vodjenja vise parnica o istom,pred sudovima raznih zemalja,a sa druge strane,mogao bi nastati i vakuum nadleznosti.