Međunarodno javno pravo

Republika Srbija

Univerzitet „Union – Nikola Tesla“ Beograd

Fakultet za poslovne studije i pravo

Seminarski rad

Predmet: Međunarodno javno pravo

Tema: Evropska Unija

Profesor: Student:

Doc. dr Milijana Danevska Đurđa Raletić, I3-15

Beograd, maj 2018.

SADRŽAJ:

UVOD…………………………………………………………………………………..2

I. ORGANI EVROPSKE ZAJEDNICE – UNIJE……………………………………3

1. EVROPSKI PARLAMENT……………………………………………..………..4

2. SAVET EVROPSKE UNIJE……………………………………………………..7

3. EVROPSKA KOMISIJA………………………………………………………..10

4. SRBIJA I EU……………………………….……………………………………13

ZAKLJUČAK....................................................................................................................15

LITERATURA……………………………………………………………
……………..16

I. ORGANI EVROPSKE ZAJEDNICE – UNIJE

Funkcionisanje Evropske zajednice ostvaruje se kroz izvršavanje određenih

zadataka koje obezbeđuju njeni organi: Evropski parlament, Evropski savet, Savet
ministara, Komisija, Sud pravde i Finansijski sud. Ugovor o osnivanju evropske
zajednice, propisuje nadležnost svakog od ovih organa.

Važne institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet

Evropske unije , Evropski savet , Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Građani
Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina.

Evropska unija ima nekoliko institucija:

Evropski parlament (751 članova)

Savet Evropske unije (ili 'Savet ministara')

Evropski savet

Evropska komisija (27 članova)

Evropski sud (46 sudija)

Evropski finansijski sud (27 članova)

Savet Evrope (47 članova).

Unutar evropskih zajednica postojala je složnost oko toga da se ovlašćenja

njihovih rukovodećih tela moraju povećati, ali postojalo je i neslaganje oko načina na koji
bi to povećanje bilo izvršeno. Naime, Francuska se zalagala za povećanje ovlašćenja
Saveta   ministara   Zajedničke   skupštine,   dok   su   druge   zemlje   članice   smatrale   da   se
jačanje   rukovodećih   tela   može   izvršiti   samo   njihovom   integracijom   u   jedno   telo   sa
širokim ovlašćenjima. Posle dužih pregovora (23. septembar 1963. — 8. april 1965)
zemlje članice su u  Briselu  potpisale  Ugovor o spajanju, dokument koji je predviđao
ujedinjenje tri evropske zajednice, a samim tim i ujedinjenje njihovih rukovodećih tela.

Ugovor je stupio na snagu

1. jula 1967. godine, čime su stvoreni Evropska

zajednica i njena rukovodeća tela — Evropska komisija, Savet ministara i Evropski
parlament

. Ekonomske odredbe ovog sporazuma su dovele do još veće ekonomske

integracije zemalja članica — carina na industrijsku robu između njih je ukinuta i
uvedena je zajednička carinska tarifa prema zemljama van Zajednice.

www.informator.rs/tekstovi/sud_403.htm.

www.sr.wikipedia.org/sr-el

1. EVROPSKI PARLAMENT

Evropski parlament (

European Parliament

)

je institucija koja reprezentuje

518 miliona građana, I u okvirima kompetencija EU, sa Savetom ko-zakonodavno telo
Evropske unije. Jedino je telo na nivou Unije koje se bira neposredno od strane građana.
Evropski parlament ima 754 poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima na mandat
od pet godina.

To je najveći multinacionalni parlament na svetu i formiran na demokratskim

osnovama. EP je jedini neposredno izabrani i neposredno legitiman organ Evropske
unije. Sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu. Generalni sekretarijat se nalazi u
Luksemburgu, ali se sve veći broj službi sekretarijata premešta u Brisel. Većina zasedanja
odbora održava se u Briselu.

Ako Ugovorom o EU nije drugačije predviđeno Evropski parlament odlučuje

prostom većinom glasova prisutnih poslanika. Najmoćnije pravo Evropskog parlamenta
je izglasavanje nepoverenja Komisiji za što je potrebno dve trećine glasova prisutnih
članova Evropskog parlamenta.

Osnovna ovlašćenaja Evropskog parlamenta su politička, kontrolna, zakonodavna,

budžetska i savetodavna.

Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska

zajednica za atomsku energiju imale su Parlamentarnu skupštinu u koju su bili delegirani
predstavnici nacionalnih parlamenata. Skupština je zajedno sa Savetom EZ postojala kao
budžetska služba triju zajednica. Ona je 1958. godine sama sebe nazvala Parlamentom.
Taj naziv je, međutim, potvrđen tek u Jedinstvenom evropskom aktu koji je stupio na
snagu   1.   jula   1987.   Ovlašćenja   EP   su   Ugovorom   iz   Mastihta   (1993),   Ugovorom   iz
Amsterdama (1999) i Ugovorom iz Nice (2000) stalno proširivana. Ovlašćenja EP su,
ipak,   u   oblastima   zajedničke   spoljne   i   bezbednosne   politike,   policijske   i   pravosudne
saradnje   u   krivičnim   predmetima,   socijalne   politike,   politike   zapošljavanja   kao   i   u
privrednim odnosima sa inostranstvom EU, ograničena.

Parlament se bira na neposrednim izborima sa univerzalnim biračkim pravom,

svakih pet godina od 1979.

Državama članicama EU Osnivačkim ugovorom je dodeljen broj predstavničkih

mesta u Europskom parlamentu. Taj broj donekle odražava veličinu stanovništva država
članica.

Bitne funkcije Europskoga parlamenta: zakonodavna; kontrolna; nadzor nad

Evropskom komisijom; te usvajanje budžeta EU.

www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropski-parlament

www.crnarupa.singidunum.ac.yu

www.sr.wikipedia.org/sr-el

www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropski-parlament