Medjunarodno kretanje kapitala

UVOD

Каpital (lat. capitalis – glavni, caput – glava) u ekonimiji predstavlja vrednost (u formi novca, imovine, ili ljudskih resursa) koja se ulaže u proizvodnju ili neku drugu ekonomsku oblast sa osnovnom namenom da se uveća, odnosno da donese dobit. Kapital se može ulagati u proizvodni ili neproizvodni sektor. Međutim, njegova osnovna namena je uvek ista, a to je uvećanje osnovne vrednosti ili proizvodnja drugih dobara. S obzirom da kapital nije prirodno dobro, on se mora proizvesti ili pozajmiti.
Kapital može biti fizički (oprema, proizvodni i poslovni prostori, sirovine, polugotovi i gotovi proizvodi) i finansijski (gotovina, hartije od vrednosti, itd.) Međutim, treba praviti razliku između kapitala i i lične imovine, jer lična imovina ne učestvuje u proizvodnom procesu. U slučaju da se ta imovina proda i dobijeni novac uloži u proizvodnju, lična imovina se u tim uslovima pretvara u kapital.
Do pre par decenija, međunarodna kretanja kapitala bila su vrlo skromna u odnosu na trgovinu robama i uslugama. Sa procesom globalizacije, ubrzanog razvoja interneta i telekomunikacionih tehnologija, tehničkim i tehnološkim unapređenjima, ekspanzije multinacionalnih kompanija, brzim razvojem globalnog finansijskog sistema i dr. međunarodni tokovi kapitala su su doživeli veliku ekspanziju, koja je dovela i do novih oblika tokova kapitala, kao i do regulacije dosadašnjih tokova.