Međunarodno privatno pravo

Pojam i predmet medjunarodnog privatnog prava

Medjunarodno privatno pravo je grana koja uredjuje privatnopravne odnose sa elementom inostranosti. U privatnopravne odnose spadaju gradjanska stanja fizickih i pravnih lica,obligacionopravni odnosi,stvarnopravni odnosi,trgovinski odnosi.bracne i porodicne odnose I naslednopravne odnose.Elementi inostranosti se odredjuju prema: subjektu, objektu, I prava I obaveze. Medjunaodno privatno pravo obuhvata tri osnovne grupe pravnih normi: norme o sukobu zakona,norme o sukobu jurisdikcija i norme koje uredjuju pravni polozaj stranaca.

-Norme o sukobu zakona su pravna pravila pomocu kojih se odredjuje merodavno pravo.

-Norme o sukobu jurisdikcija su pravna pravila pomocu kojih se odredjuje medjunarodna sudska nadleznost.,uredjuju specificnosti postupka sa stranim elementom I utvrdjuju uslovi I postupak priznanja I izvrsenja stranih sudskih I arbitraznih odluka.

-Norme o gradjanskim pravima stranaca su pravna pravila koja uredjuju da li I pod kojim uslovima lica strane nacionalnosti mogu stupati u privatnopravne odnose sa domacim licima I na domacoj teritoriji.

Izvori medjunarodnog privatnog prava I hijerarhija izvora

Izvore medjunarodnog privatnog prava cine unutrasnji propisi i medjunarodni ugovori.

Unutrasnji izvori prava

Zakon o resavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja uredjuje materiju sukoba zakona I sukoba jurisdikcija.Tako su norme o sukobu zakona sadrzane I u sl zakonima:

-Zakon o pomorskoj I unutrasnjoj plovidbi, Zakon o obligacionim odnosima I osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdusnom saobracaju, Zakon o mjenici,Zakon o ceku.

Norme o gradjanskom postupku sa elementom inostranosti sadrzane su u sledecim zakonima: Zakon o parnicnom postupku, Zakon o izvrsnom postupku,Zakon o stecajnom postupku.

Norme koje uredjuju prava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose sa elementom inostranosti su: Zakon o kratanju I boravku stranaca, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa,Zakon o autorskim I srodnim pravima, Zakon o zigovima, Zakon o patentima.

Medjunarodni izvori prava cine ratifikovani multilateralni I bilateralni ugovori.Pod okriljem Haske konvencije za medjunarodno privatno pravo zakljucen je veliki br konvencija,to su:Konvencija o gradjanskom sudskom postupku iz 1905 god., Konvencija o zakonu koji se primenjuje na drumske saobracajne nezgode iz 1971 god., Konvencija o zakonu koja se primenjuje na odgovornost za proizvode iz 1973 god.

U oblasti ugovornih odnosa znacajne su konvencije:Konvencija o ugovorima o medjunarodnoj prodaji robe iz 1980 god.Konvencija o zastarelosti u oblasti medjunarodne prodaje robe iz 1974 god. Konvencija o odgovornosti hotelijera u vezi sa imovinom njihovih gostiju iz 1962 god.

U oblasti intelektualne svojine znacajne su sledece konvencije Pariska kovencija o zastiti industrijske svojine iz 1883 god.Konvencija o evropskom patentu iz 1973 god.

-Madridski aranzman o medjunarodnom regisrovanju fabrickih ili trgovackih zigova iz 1891 god.Univerzalna konvencija o autorskom pravu iz 1971 god.Bernska konvencija o zastiti knjizevnih i umetnickih dela iz 1886 god.

U oblasti medjunarodnog prevoza znacajne su sl konvencijeKonvencija o medjunarodnom prevozu zeleznicom iz 1980 god, Konvencija o ugovorima o medjunarodnom prevozu robe drumom iz 1956 god., Konvencija o ugovorima medjunarodnom prevozu putnika I prtljaga iz 1973 god., Varsavska konvencija

U oblasti statusa fizickih I pravnih lica znacajne su sledece konvencijeKonvencija o statusu izbjeglica iz 1951 god., Konvencija o pravnom polozaju lica bez drzavljanstva iz 1954 god., Konvencija o drzavljanstvu udatih zena iz 1957 god., Konvencija o pravima deteta iz 1989 god.

Status diplomatsko-konzularnih predstavnika uredjuju sl konvencije Konvencija o privilegijama I imunitetima UN iz 1946 god., Becka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961 god., Becka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963 god.