Универзитет Привредна академија
Факултет за економију и инжењерски менаџмент у
Новом Саду
Завршни рад
МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИКА И
МЕЂУНАРОДНО ПРАВО СА ОСВРТОМ
НА ДЕЛОВАЊЕ ЕКОНОМСКИХ
ИНСТИТУЦИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Ментор:
Студент:
Проф. др Слободан Нешковић
Ивана Васић
MD231/09
Ивана Васић
Дипломски рад
Међународно право регулише односе својих субјеката путем правних правила.
Субјекти су у међународном праву носиоци права и дужности у међународним
односима. Класично је схватање да само државе имају својства међународно
правног субјекта. Супротно схватање је да су само појединци носиоци права.
Данас се сматра да су у првом реду државе, а затим међународне организације, и
све више појединци субјекти међународног права.
Интереси су предмет односа субјеката међународног права Интерес државе се
испољава у држању или коришћењу неког добра, или у њеној спољашњој и
унутрашњој активности. Несагласни интереси изазивају међународни спор који
може проузроковати сукоб. Међународна заједница може поставити питање
заједничког интереса. Сукоб интереса је решен ако један интерес преовлада над
другим. Постоје 2 врсте основа за истицање захтева за реализацијом интереса
неког субјекта. То су правни и политички основ. Правне природе је уколико је
истицање захтева повезано са сагласношћу или несагласношћу интереса са
важећим међународним правилом, свако друго истицање је политичке природе.
Данас је све мање теоретичара који оспоравају правна својства међународног
права. Софисти су истицали право јачега и оспоравали међународно право, као и
Макијавели и Спиноза који право изједначују са грубом силом. Неки теоретичари
су оспоравали међуанродно право услед одсуства међународне организације која
би могла да осигура ефикасно извршење санкција.Данас преовладава мишљење да
је међународно право правна дисциплина као и свака друга правна грана. Све је
више присталица које сматрају да Генерална скупштина ОУН постаје једна врста
међународног законодавца путем система конвенција отворених за приступање
држава. Санкције се постижу путем мера реципроцитета и опозивом дипло-
матских представника.
Када је реч о међународном праву, незаобилазна тема је свакако и Европска
Унија. Европска унија представља специфичан ентитет, јединствен у
међународном праву. Европске заједнице воде порекло из међународног права.
Оне су основане међународним уговорима који су закључени у складу са
правилима међународног права. Међутим, током свог постојања Европске
4
Ивана Васић
Дипломски рад
заједнице су изградиле сопствени правни поредак који је аутономан у односу на
међународно право. За разлику од Европских заједница које су изградиле
хомогени правни поредак са изразито наднационалним карактеристикама,
преостала два стуба Уније: заједничка спољна и безбедносна политика и
полицијска и судска сарадња у кривичним предметима, остала су ограничена на
међувладину сарадњу.
Од свог оснивања 1992. године Европска унија се афирмисала као значајан актер
у међународним односима. Њена економска моћ је све више праћена политичким
утицајем који се остварује кроз заједничку спољну и безбедносну политику. Тај
утицај је посебно видљив на простору Западног Балкана где Европска унија има
значајно војно, полицијско и административно присуство у оквиру акција које
спроводи самостално или у оквиру мандата Уједињених нација. Све већа улога
Европске уније повлачи за собом питање колико је сама Унија као међународна
организација везана одредбама међународног права. При томе се мисли на општа
правила међународног права садржана у међународном обичајном праву, Повељи
Уједињених нација, обавезујућим одлукама органа Уједињених нација, као и
одлукама других универзалних или регионалних међународних организација.
Одговор на постављено питање треба тражити превасходно у оквиру самог
правног система Европске уније. У том смислу у овом раду говорићемо и о
одредбама Уговора о Европској унији и других релевантних унутрашњих аката
Уније како би утврдили место и значај међународног права у оквиру њеног
правног система. При томе се мора имати у виду веома сложена и слојевита
структура Европске уније која у себи садржи различите видове интеграција са
различитом правном регулативом. То значи да се морају одвојено посматрати
области међувладине сарадње: заједничка спољна и безбедносна политика и
полицијска и судска сарадња у кривичним стварима, и Европске заједнице.
1
1
Медаковић, др В.: Међународно право као извор права Европске Уније, Страни правни живот бр.
2, Нови Сад, 2008., стр. 29-30
5
Ивана Васић
Дипломски рад
приватних предузећа, многе државе се нису мешале у њихово међународно
пословање. Настанак првих социјалистичких држава је довео до тога да су државе
Запада морале посветити више пажње регулисању трговине са тим државама. Са
друге стране, међународна трговина у социјалистичким државама је била у
искључивој надлежности државе. Али опет, међународна трговина се није битније
бавила трговинском проблемима, будући да је трговинска размена између држава
Истока и Запада била сведена на минимум. Нестанком планско-директивних
привреда отворен је пут слободној трговини у целом свету. У деведесетим
годинама прошлог века политичка питања су занемарена јер се сматрало да су
решена прихватањем тржишног начина привређивања од свих држава. У том
периоду долази до пораста међународне трговине, све више делују глобална
предузећа а земље постају све више међузависне. Неки ове нове процесе називају
заједничким именом глобализација а неки их виде као део новог светског поретка,
али сигурно је да државе у овом периоду морају бити активније у међународним
односима како би нашле своје место у новом светском економском систему.
Спољна политика
је део међународних односа који се односи на политичке
циљеве и карактеристике политике једне државе према политичким субјектима
који се налазе и дејствују ван њених граница.
Спољна политика представља свеукупно деловање државе у међународним
односима, у њеним односима са другим државама, односно међународним
организацијама. Те активности подразумевају комплекс политичких, безбедонос-
них, економских и других односа у које нека држава или други међународни
субјект својим деловањем, акцијама и активностима улази са спољним светом,
руководећи се сопственим унутрашњим и спољним интересима, у оквиру
постојећег система односа у међународној заједници.
Спољна политика се састоји у непрекидном процесу доношења спољно-
политичких одлука и поступања по њима. Када су у питању ове одлуке ретко се
може повући граница између значајних и безначајних одлука, те она понекад и
зависи од случаја који се проучава или од ширине теме која се обрађује. Док
је подела одлука по значају у многоме произвољна, слична њој, али прилично
7
