Međunarodno privatno pavo

1. IZVORI I HIJERARHIJA IZVORA MPP-a – ispitno pitanje
– Sa aspekta MPP-a u prvom redu su od značaja međunarodni ugovori koji postaju deo unutrašnjeg pravnog poretka posle njihove ratifikacije i objavljivanja u skladu sa ustavom. Naš ZMPP predstavlja opšti zakon čije će se odredbe derogirati drugim zakonom ili međunarodnim ugovorom ukoliko regulišu isto pitanje (princip: lex specialis derogat legi generali).
– Ukoliko isto pitanje regulišu dva međunarodna ugovora, odgovor zavisi od toga da li su ugovori višestrani ili dvostrani. U slučaju sukoba dvostranog i višestranog ugovora prevagu dobija dvostrani, pošto se u odnosu na višestrani pojavljuje kao specijalni zakon; a ako su u sukobu ugovori istog ranga primenjuje se pravilo lex posterior derogati legi prior. U vezi sa određivanjem hijerarhije između samih međunarodnih ugovora doktrina predlaže i princip maksimalne efikasnosti ili princip najpovoljnijeg prava.
– Ako rešenje jednog međunarodno-privatnog problema ne možemo da nađemo u bilateralnoj konvenciji, treba ispitati multilateralnu konvenciju, pa tek onda norme unutrašnjeg zakona i to najpre specijalnog pa tek onda norme ZMPP-a.
– Eventualne pravne praznine koje se pojavljuju prilikom primene ZMPP prevazilaze se tako što organ koji primenjuje pravo ima za zadatak da pronađe rešenje shodnom primenom:
1) odredaba i načela ZMPP;
2) načela pravnog poretka SCG;
3) načela međunarodnog privatnog prava.
Navedeni izvori mogu se primenjivati i alternativno i kumulativno u popunjavanju pravnih praznina.
2. KOLIZIONE NORME – ispitno pitanje
– Kolizione norme vrše izbor merodavnog prava, predstavljaju posredan, tj. indirektan način regulisanja odnosa, sastoje se od dva elementa:
1) pravne kategorije i
2) tačke vezivanja.
Ako koliziona norma glasi: Za pravnu i poslovnu sposobnost fizičkog lica merodavno je pravo države čiji je ono državljanin – pravna kategorija je pravna i poslovna sposobnost fizičkog lica, dok je tačka vezivanja državljanstvo. Struktura kolizione norme u osnovi odgovara strukturi pravne norme, ali se zbog indirektnog načina regulisanja odnosa njeni elementi pojavljuju u specifičnom obliku. Opisu činjeničnog stanja odgovara pravna kategorija, a posledici tačka vezivanja.
– Pravna kategorija može da bude jedan pravni institut, jedan tip pravnog odnosa ili jedno pravno pitanje u vezi sa nekim pravnim odnosom ili institutom. Kao pravna kategorija kolizione norme može da bude izdvojen ceo pravni institut (svojina, ugovor) ili čak grana prava (porodičnopravni odnosi), a mogu da se koriste i znatno uže kategorije. Postoje posebne kolizione norme za kupoprodajne ugovore i druge pojedine ugovore.
– Tačka vezivanja je onaj elemenat kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione norme: u njoj se tačkom vezivanja izdvaja jedan od mogućih oblika vezivanja da bi postao opredeljujući. Tačka vezivanja neposredno određuje pravo koje države treba primeniti kao merodavno, ali sama koliziona norma samo posredno reguliše konkretan slučaj. Opredeljivanjem za određenu tačku vezivanja omogućava se da konkretan slučaj bude rešen po materijalnom pravu određene države i da na taj način nastupi konkretna pravna posledica. Tipične tačke vezivanja za :

I Porodične odnose su :
1) lex nationalis-zakon državljanstva;
2) lex domicili- zakon domicila;

II Stvarnopravne odnose: lex rei site – mesto nalaženja stvari.

III Ugovorne odnose:
1) lex loci contractus – zakon mesta zaključenja ugovora;
2) lex loci solutionis – zakon mesta izvršenja;
3) lex loci venditoris – zakon mesta prodavca;
4) princip najtešnje povezanosti.

IV Građanskopravne delikte: lex loci delicti commissi – zakon mesta izvršenja delikta.

V Forme pravnih poslova: locus regit actum – mesto vlada činom

VI Različite situacije koristi se: lex fori – zakon suda (organa koji postupa u određenom slučaju).

Prema tome kakva ovlašćenja daje organu koji primenjuje kolizionu normu tačke vezivanja se dele na :
1) Neposredno vezujuće – kod kojih je zakonodavac sam izvršio vrednovanje mogućih oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim suverenitetima i izabrao jednu vezu koja će nas neposredno povezati sa merodavnim pravom;
2) Okvirne – kod kojih je ovo vrednovanje bitnim delom prepušteno sudiji (npr. princip najtešnje povezanosti);
3) Proste – su tačke vezivanja koje vode do jednog merodavnog prava;
4) Kompleksne – su one tačke vezivanja koje vode do više merodavnih prava, one mogu da budu postavljene alternativno (npr. u pogledu forme ugovora merodavno je bilo pravo mesta zaključenja bilo pravo koje je merodavno za sadržaj ugovora) cilj im je priznanje punovažnosti pravnog posla, održavanje na snazi pravnog odnosa, supsidijarno postavljene tačke su (npr. za poslovnu sposobnost fizičkog lica merodavno je pravo državljanstva, a slučaju da lice nema državljanstvo pravo njegovog domicila);
5) Stalne – su tačke vezivanja koje su vremenski i prostorno fiksirane (npr. lex rei sitae-kod nepokretnosti);